Vile, originalne zaštitnice prirode
U bogatom mozaiku srpske mitologije, vile zauzimaju posebno mesto kao magična bića koja su povezivana sa prirodom, šumama, rekama i planinama. U stihu narodne pesme “Opet u kolu” vidimo da priroda i rađa vile, govori se
“A mene vilu od gore,
Mene je gora rodila.
U zelen listak povila,
Jutrenja rosa padala,
Mene je vilu dojila”
Ova čarobna stvorenja su opisivana kao prelepe žene sa neobičnom kosom i očima, posedujući moćne magične sposobnosti. Vilama je pripisivana uloga čuvarica prirode, a njihove priče i verovanja duboko su utkane u srpsku kulturu i folklor.
Vile u srpskim narodnim pričama
Srpske narodne priče često su oblikovane oko vila kao centralnih junakinja. One su prikazivane kao nežna i lepa stvorenja, istovremeno i opasna ako ih izazovete ili povredite im prirodu. Narodne priče naglašavaju interakciju između vila i ljudi, pokazujući kako se ona odvijala.
Odlomak iz knjige „Mitovi, legende i običaji Srba“ Vuka Karadžića imaju zanimljivu priču o vilinom kolu nadomak Vranja.
„U Srednjoj Gori, kao i u okolini Trnova, Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište, gde Samovile ili vile igraju noću. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja, npr. jagoda, koje je jače od ostale trave. Ova je trava iznikla iz semena, koje je tu vihor posejao. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske, između Ćustendila i Vranja, i zove se Vilino Kolo. Seljaci ne smeju noću u nju ući; ne kose ga, niti oru to zemljište.“
U prvom izdanju Srpskog rečnika Vuk Karadžić je reč Vile opisao ovako:
“Vile žive po velikim planinama i po kamenjarima oko voda. Vila je svaka mlada, lepa, u belu tanku haljinu obučena, i dugačke, niz leđa raspuštene kose. Vile neće nikom zla učiniti, dokle i ko ne uvredi nagazivši na njihovo kolo, na večeru ili nekako drugačije. Onda ga različito nakaze; ustrele ga u nogu ili ruku ili u srce te odma umre.”
Jedna od najpoznatijih priča je ona o vili Ravijojli, koja se često pojavljuje u narodnim pesmama. Ravijojla je bila čuvarica šuma i voda, a ljudi su se bojali da ne naruše njenu teritoriju. Ova priča jasno ističe važnost poštovanja prirode i njenih čuvara – vila.
Vila Ravijojla po predanju živi na Miroč planini koja je, poput grčke Afrodite ili rimske Dijane, naoružana lukom i strelom. Ove pojedinosti o njoj poznate su nam iz pesme „Marko Kraljević i vila”, koja opisuje Markov susret sa Ravijojlom.
“Bogom brate, Kraljeviću Marko,
Višnjim Bogom i Svetim Jovanom!
Daj me puštaj u planinu živu,
Da naberem po Miroču bilja,
Da zagasim rane na junaku.“
Al’ je Marko milostiv na Boga,
A žalostiv na srcu junačkom:
Pusti vilu u planinu živu;
Bilje bere po Miroču vila,
Bilje bere, često se odziva:
„Sad ću doći, Bogom pobratime!“
Nabra vila po Miroču bilja,
I zagasi rane na junaku:
Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego što je bilo,
A zdravije srce u junaku,
Baš zdravije nego što je bilo.
Ode vila u Miroč planinu,
Ode Marko s pobratimom svojim”
Vile kao čuvarke prirode
U srpskoj mitologiji, vile su često tumačene kao čuvarke prirode. Veruje se da su odgovorne za očuvanje šuma, voda i životinja. Ljudi su se plašili da ne izazovu njihov bes i da ne naruše prirodne resurse koje vile čuvaju.
Tipovi vila
Mitologija starih Slovena, prepuna je motiva iz prirode. Vile u srpskoj mitologiji imaju slične karakteristike kao i u drugim slovenskim mitologijama, i uglavnom su povezane sa određenim prirodno-geografskim osobinama i lokalnim legendama.
Prema mestu gde žive vile mogu biti: planinkinje ili vile od gorice, zatim vodene vile ili bereginje i napokon oblakinje.
Planinkinje vile su dobre, one se klade sa običnim smrtnim devojkama kako to pokazuje pesma: „Kladila se vila i djevojka – ko će bolje poraniti rano, – i doneti vode iza gore – i pomesti bele dvore svoje“.
Vile od gorice znaju odlično da leče i vidaju: „Kralja vida od gorice vila – a kraljicu nema ko da vida“. Ove gorske vile toliko su dobre, da su one nekada pomagale ljudima polja obrađivati i marvu čuvati.
Vile planinke se povezuju sa planinskim područjima, šumama i pećinama. Smatraju se zaštitnicama prirode i divljih životinja. Veruje se da imaju moć da se transformišu u zmije i neretko su povezane sa skrivenim blagom.
Vile vodočarke su vile koje su povezane sa vodenim elementima, kao što su reke, jezera i potoci. Za vodene vile se veruje da su zle i osetljive, one mogu pesmom da namame smrtnika u propast. O njima se pripoveda pogotovo u močvarnim područjima gde postoji takozvana, živa zemlja koja guta ljude.
Neke od njih su kao sirine, pola žena – pola riva, kao i planinke, imaju moć tranfsormacije. One se pretvaraju u labudove ili imaju samo njegove noge. Ukoliko se neko usudi da se okupa u njihovim virovima ili uzme njihovu vodu iz izvora, one te ljude kažnjavaju tao što ih sakate ili ih dave.
Šumske vile su povezane sa šumama, šumskim vodama i prirodnim okruženjem. Smatraju se zaštitnicima šuma i divljih životinja. Za šumske vile se veruje da su zaštitnice žena i dece.
Ranije su se u Timočkoj krajini žene se više puta godišnje okupljale kraj rečica u čast Šumske Majke. Vode i žensku decu kako bi se legenda o surovoj, strašnoj i dobroj vili prenela na sledeće koleno.
Ona živi u šumi, na livade izlazi samo po pozivu devojaka ili vračara, naga ili u dugoj haljini, raspletene kose. Ona je dobro i zlo u isto vreme. Obožava žene pa je sposobna da naudi muškarcima zbog njih.
Magične moći vila
Jedna od najfascinantnijih karakteristika vila su njihove magične moći. Veruje se da poseduju sposobnost promene oblika, postajući nevidljive ili se transformišu u različite oblike prirode. Osim toga, predanja ih povezuju sa lekovitim moćima i sposobnošću da leče bolesti ili pomažu ljudima u nevolji. Njihova moć nad prirodom i sposobnost da utiču na sudbinu ljudi činila ih je posebno važnim bićima u srpskoj mitologiji.
Vile u svetu
Vile su najpoznatije u evropskoj mitologiji, posebno u keltskoj i slovenskoj tradiciji. U keltskim pričama, vile se povezuju sa šumama, rekama i jezerima. One se opisuju kao mlade žene sa dugom kosom, a neke imaju krila poput ptica.
Vile su često prikazivane kako plešu u mesečini i čuvaju prirodne lepote svojih staništa. Smatra se da imaju moć da kontrolišu prirodu i donose blagostanje ili nesreću ljudima koji im se približe.
U slovenskoj mitologiji, vile su vodile brigu o biljnom svetu i pojavljivale se kao zaštitnice prirode. Vile su bile poznate po svojoj lepoti i sposobnosti da zavedu muškarce. Međutim, bile su i osvetoljubive ako bi se neko usudio da im naruši dom i okolinu.
U grčkoj mitologiji, vile su poznate kao nimfe. Različite vrste nimfi boravile su u šumama, planinama, vodama i drugim prirodnim okruženjima. One su bile zaštitnice tih mesta i imale su moć da komuniciraju sa prirodom. Najpoznatije su naiade, koje su bile povezane sa izvorima i rekama, i orejade, koje su viđane u planinama.
U nordijskoj mitologiji, postoji slično mitološko biće poznato kao „vila“ ili „dis“. One su bile povezane sa šumama i prirodom, i imale su sposobnost da se pretvaraju u ptice ili životinje. Slične opise vila u srpskom mitologiji možemo naći i u skandinavskoj.
Odlomak iz priče o Mjadveig Mánadóttir. Po predanju ona je pobegla od maćehe i našla sebi utočište daleko od svih ljudi — neki kažu na vrhu poluostrva u moru, neki kažu u kolibi u šumi koja je bila toliko zaštićena magijom da je ona bila nevidljiva za njene progonitelje
“Viđena je tamo, kako u zlatnim cipelama hoda po ovom islandskom vilinskom raju, prolećno sunce sija na rosi na zelenim biljkama koje rastu u ovo mesto mira, kukavice sa ljudskom inteligencijom sede u brezama i vrane, a ovan četiri puta godišnje baca runo i menja boje svake sezone.
Ima sve što može da poželi i dobrog je sadržaja, uprkos njenoj samoći. Svaki dan je lepši od poslednjeg, ali iza svega je neprobojna zavesa koju ona ne želi da povuče.” [1]
Vile su opisivane kao čarobna bića koja žive u skladu sa prirodom i imaju moć nad elementima. One su simbolizovale lepotu prirode i često su bile povezane sa tajanstvenim i neuhvatljivim aspektom prirode. Iako su se priče o vilama razvijale u različitim kulturama, zajedničko im je verovanje u vezu između ljudi i prirode, kao i poštovanje prema okolini i njenim čarima.
Danas, vile ostaju inspiracija u književnosti, umetnosti i popularnoj kulturi. One predstavljaju simbol prirodne lepote i tajanstvenosti prirode, podsećajući nas na važnost očuvanja naše planete i njenih čarobnih staništa.
Mit o vilama podseća nas na duboko ukorenjen odnos između ljudi i prirode i na važnost čuvanja ovog harmoničnog balansa.
Literatura
Đorđević, Tihomir R. Veštica i vila u našem narodnom verovanju i predanju, Beograd: Narodna biblioteka Srbije; Gornji Milanovac: Dečje novine, 1989.
Janko, Levnaić M. Trava od devet mrakova: leksikon srpskih vila i njihovog okruženja. Gornji Milanovac: Lio; Valjevo: Context, 2008.
Pročitaj još i ovo
