Slovenska mitologija i svet prirode

Podelite ovaj post:

Slovenska mitologija je uzbudljiv deo naše istorije. Ipak, koliko dobro poznajete običaje starih Slovena?

Možda ste znali da su kod starih slovena slepi miševi simbolisali veliku ljubav, leptiri su bili preobražene veštice, a njihovo sveto drvo, bila je lipa?

Kako i na koji način je priroda oblikovala život i verovanja starih Slovena? Mnoga od ovih verovanja zadržala su se do današnjih dana.

Slovenska mitologija i običaji naših predaka

Naši preci, stari Sloveni, živeli su u svetu potpuno drugačijem od ovoga u kome mi živimo danas. Živeli su okruženi prirodom. Stoga je mitologija starih Slovena prepuna motiva iz prirode.

Njihov život je zavisio od prirodnih uslova, živeli su u sprezi sa biljkama i životinjama, sa kojima su delili životni prostor. Snaga veze tadašnjih ljudi i prirode bila je mnogo jača nego što je možemo zamisliti danas.

Stari Sloveni nisu imali potrebna naučna saznanja da bi opisali određene pojave i procese koji su se odvijali oko njih. Zbog toga su pokušavali da ih objasne i razumeju kroz ono što su najbolje poznavali u tom trenutku, a to je upravo bila priroda – biljke i životinje.

Veliki broj običaja i verovanja starih Slovena bio je vezan za biljke i životinje, a njihovi bogovi imali su svoju simboliku u različitim elementima prirode.

Nakon što su napustili paganska verovanja i primili hrišćanstvo, Sloveni su zadržali deo svojih verovanja. Ona su manje ili više transformisana, ali ipak su zadržala esenciju osnovne veze sa prirodom. Zato su brojni stari srpski običaji svoja uporišta nalazili u prirodim pojavama, biljkama i životinjama, a kroz narodne običaje i pesme, sačuvane su uspomene iz slovenske mitologije.

Kult biljaka i životinja među starim Slovenima

Naš poznati etnolog i antropolog Aleksandar Repedžić, kustosom Muzeja Ponišavlja u Pirotu, pomaže nam da razumemo mitologiju starih Slovena i njihovu vezu sa prirodom.

“O verovanjima starih Slovena ima veoma malo podataka u pisanim istorijskim izvorima. Zbog toga su naučnici, istoričari i etnolozi glavne izvore o slovenskoj mitologiji pronalazili u folkloru, narodnoj poeziji i pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno” – navodi Aleksandar.

“Kult biljaka, posebno drveća, kod starih Slovena, bio je izuzetno jak. Gotovo ni jedan religijski obred, molitva ili neki drugi običaj, nisu se mogli zamisliti bez upotrebe nekakve biljke” – ističe naš sagovornik.

Aleksandar je poznat javnosti kao osnivač etnografskog bloga “Počudište” i istoimenog serijala kratkog dokumentarnog filma o mitovima, legendama i nematerijalnoj kulturnoj baštini različitih naroda Balkana.

Projekat “Počudište” pokrenuo je u saradnji sa domaćom vizuelnom umetnicom Anđelom Đermanović koja svojim neverovatnim ilustracijama dočarava mitologiju starih naroda.

Slovenska mitologija i biljke: pomoć u zaštiti od bolesti i nesreće

Uzročnike različitih bolesti ili nesrećnih događaja, stari narodi su pronalazili u različitim demonskim silama, od kojih su pokušavali da se zaštite amajlijama i biljkama. Od biljaka su spravljeni prirodni lekovi i melemi, a posebno su bile cenjene one za koje se verovalo da imaju magijska svojstva.

Tako su npr. verovali da je odoljen (lat. Valeriana officinalis) vrlo moćno zaštitno sredstvo protiv veštica i zlih sila. Koren odoljena prišivao se deci na kapu i stavljao u kolevke s ubeđenjem da je tako dete zaštićeno od zlih pogleda. Ujedno, verovali su i da je vrlo lekovita biljka.

Lekovita i magijska dejstva pripisivali su i biljci jasenak (lat. Dictamnus albus). Jasenak je posebno bio primenjivan u lečenju duševnih bolesnika, za koje su tada smatrali da su zaposednuti zlim silama.

Važna je i biljka perunika (lat. Iris germanica) za koju se veruje da je bila posvećena starom slovenskom bogu Perunu. Njena uloga je bila čuvanje kuće od nesreće, a i dan danas živi verovanje da čuva kuću od groma, požara i svake druge nesreće i štete.

Vrba (lat. Salix spp.) je takođe bila vrlo zastupljena u slovenskim obrednim običajima, a sreće se i dan danas u narodnim verovanjima. Vrba je poštovana kao simbol napretka i podmlađivanja. U vreme kada se u vaspitanju često koristio prut, deca su se šibala vrbovim prućem da brzo rastu, a stoka da bi se lako razmnožavala i napredovala. Devojke su se opasavale vrbom da budu vitke kao vrbove grančice.

Slovenska mitologija nam govori da lipa (lat. Tilia spp.) zauzima posebno mesto u običajima starih Slovena. Lipove šume ili pojedinačna stabla su nekada bile lokacije održavanja rituala. I danas se lipe nalaze oko starih crkava i džamija, i veruje se da su crkve u pojedinim slučajevima zamenile svete lipe (nakon što su Sloveni primili hrišćanstvo).

Važna je bila i leska (lat. Corylus avellana). U srpskoj mitologiji različita verovanja uključuju lesku – od toga da ima izuzetnu magijsku moć koja može ispuniti svaku želju, pa čak i da oživi mrtvu osobu. Verovalo se da grom ne udara u lesku, te da se tokom jakih oluja praćenih grmljavinom, treba sakrivati upravo pod lesku. Leska je bila i simbol znanja.

Kada govorimo o biljkama koje su bile značajne u staroj srpkoj religiji, ne možemo da ne pomenemo bosiljak (lat. Ocimum basilicum). Upotreba bosiljka je bila vrlo rasprostranjena u nizu različitih obreda, pa se zadržala izreka da “bosiljak prati čoveka od kolevke do groba”, jer su se bosiljkom kitile mlade, novorođenčad se štitila bosiljkom, a bosiljak se sadio i na grobovima umrlih.

Spisak biljaka za koje se verovalo da imaju magične moći je poduži, ali vredi navesti još i glog (lat. Crataegus spp.), grab (lat. Carpinus betulus), dren (lat. Cornus mascula), zovu (lat. Sambucus nigra), kovilje (lat. Stipa pennata), krušku (lat. Pirus communis) i orah (lat. Juglans regia).

Slovenska mitologija i životinje: nosioci demonskih i magijskih moći

Životinje su, kao i biljke, bile veoma važne za Slovene, a mogle su donositi dobro ili zlo. Neke su bile vesnici nesrećnih događaja, a neke su pomagale čoveku da se zaštiti od demonskih sila.

Iako nam je danas, na pomen reči leptir, prva asocijacija lepota, šarenilo, boje, u narodnim verovanjima često se leptir povezivao sa predstavama demona, veštica i vampira. Po predanjima, veštice su najčešće uzimale oblik ptica ili leptira, kada su želele da nanose zlo ljudima.

To osećanje se zadržalo i do današnjih dana. Sigurno vam je poznat kultni jugoslovenski film iz 1973. godine “Leptirica”, jedan od prvih i najpoznatijih domaćih horror filmova, zasnovan na pripovetci Milovana Glišića.

Slično leptiru, strah u narodu izazivali su i zečevi. Po narodnom verovanju, zecje demonska životinja i smatra se da donosi nesreću.

Konj je takođe izazivao strepnju među starim narodima Balkana. Uprkos tome, vremenom su se konji odomaćili među ljudima, kao radne životinje. Konji su povezivani sa demonima, njihova hitrost i snaga delovale su običnom čoveku onozemaljsko. Po nekim predanjima, u konje su se pretvarale veštice i vukodlaci, kao i duše grešnika.

Još jedna od demonskih životinja za stare Slovene, bio je jarac. U mnogim narodnim predanjima, kaže se da je jarac nastao od đavola, te da se đavo najčešće pretvara u jarca kada želi da obmane čoveka.

Slovenska mitologija ističe još jednu izrazito demonsku životinju – vuka. Takva njegova priroda, vidi se već iz predanja da ga je đavo stvorio, da ima među očima tri vražje dlake i da se sam đavo plaši vuka. Međutim, postojalo je jako uverenje da organi i tkiva ubijenog vuka imaju zaštitnu i lekovitu moć.

Zmija zauzima posebno mesto ne samo u slovenskoj mitologiji, već i mitovima drugih naroda i civilizacija. Često se govorilo da podzemni zli demoni preuzimaju njeno obličje. Po predanju, đavo je stvorio zmiju. Zbog toga su ljudi protiv “zlih zmija” preduzimali magijske radnje kako bi se od njih zaštitili. Ni ime im se nije izgovaralo “jer ko je spomene, toga i ujede”.

Međutim, verovalo se da postoje i one “dobre” zmije koje obitavaju oko kuća i hvataju miševe. Dobre zmije su zapravo bile one koje ne napadaju, ne ujedaju i nisu otrovne. One su smatrane “čuvarkućom” – zaštitnicama kuće i onih kojih u tim kućama žive.

Miševi su za narode koji su u to doba naseljavali ove prostore nosili različitu simboliku. Po nekim verovanjima smatrani su demonskim životinjama jer su mogli da predskažu smrt.

Labud je takođe privlačio interesovanja starih Slovena, ali i starih Grka i Egipćana. Sloveni su smatrali da labud predstavlja duše njihovih umrlih, te da ove ptice mogu imati i božanske i demonske osobine.

Dok su neke životinje kroz simboliku nosile negativnu konotaciju, za neke druge se verovalo da donose sreću. Takva je npr. krtica. Njihova šapa se nosila za pojasom kao amajlija, a deci su prišivali noge od krtice na kapu, da ih štite od zlih očiju. Zaštitna moć krtica dolazi otuda što ona živi u zemlji, pa je tako u vezi sa pokojnicima i demonima donjeg sveta.

Slepi miševi su još jedan od interesantnih primera. Iako danas dominira strah od slepih miševa jer su to navodno životinje bliske vampirima i piju krv, u prošlosti nije bilo tako. Kod naših predaka, slepi miševi su korišćeni u ljubavnoj magiji, jer su simbolisali slepu ljubav, emotivnu opčinjenost nekom osobom.

Mitologija starih Slovena, podseća nas na bliskost sa prirodom

Savremeni čovek je izmenio prirodno okruženje do te mere da ga je potpuno oblikovao naspram svojih želja i potreba, dok je netaknutih prirodnih celina sve manje.

Zato smo se na neki način odrodili i udaljili od prirode. Kako je postepeno tekla transformacija prostora, tako smo postepeno i zaboravljali sve one stare običaje koji su nas nekada snažno vezivali za prirodu.

Osvežimo sećanja na zaboravljene mitove i legende, kako bismo spoznali vezu Slovena i prirode, a time i našu vezu sa pretcima i sa prirodom.