Čokolada na udaru klimatskih promena

Da li je vaše omiljeno jelo burger, pica ili čokolada? Volite da pijete vino ili kafu? Da li ste svesni da usled klimatskih promena generacije koje dolaze posle nas možda neće ni znati šta je to što mi sada jedemo, uključujući čokoladu? Svet bez čokolade zvuči baš tužno. 

U ovom tekstu pričamo o tome kako naša omiljena hrana može postati pomalo… pa, drugačija, zahvaljujući svim promenama u vremenskim uslovima.

U nastavku možete otkriti kako globalno zagrevanje, padavine koje postaju nepredvidive, i razna druga klimatska iznenađenja širom sveta utiču na načine pripreme i konzumacije hrane. 

Svesni smo da se sve klimatske promene odražavaju i utiču na poljoprivredu. Topli talasi u obično blagim klimatskim uslovima mogu uništiti nežne useve, a neobično kasni mrazevi mogu doslovno „ubiti“ naše omiljene biljke. Dodajte tome jake oluje, kao što su uragani i tornada, i cela sezona berbe može nestati kao da je nikada nije ni bilo. 

Čokolada pod rizikom od klimatskih promena

Verovatno smo svi bar jednom čuli da, ukoliko se nešto ne promeni, za nekoliko decenija, omiljena poslastica mnogih – čokolada, postaće luksuzni slatkiš. 

Kakao može da raste samo na oko 20° severno i južno od ekvatora, međutim, kakao se sada uzgaja širom sveta. Vodeći svetski proizvođači su Obala Slonovače, Gana i Indonezija. Čokolada se najviše proizvodi u Gani i Obali Slonovače, a ove dve zemlje su zaslužne za više od polovine svetskih zaliha čokolade.

Drveće kakaa napreduje samo pod određenim uslovima, uključujući prilično ujednačene temperature, visoku vlažnost, obilne kiše, zemljište bogato azotom i zaštitu od vetra. Ukratko, stabla kakaa uspevaju u prašumama.

Samo povećanje temperature neće nužno naštetiti proizvodnji kakaa. Područja uzgoja kakaa u Maleziji, na primer, već podnose topliju klimu nego u zapadnoj Africi, bez ikakvih očiglednih negativnih efekata.

Zemlje koje uzgajaju kakao će možda morati da izaberu šta im je važnije: uzgoj kakaa da bi zadovoljili globalnu potražnju ili očuvanje sopstvenog prirodnog staništa.

U jednoj studiji koji je organizovao Peter Läderach otkrio je da od 294 lokacije koje su ispitane, samo 10,5% pokazalo sve veću pogodnost za proizvodnju kakaa; preostalih 89,5% će postati manje pogodne do 2050. godine.[1]

Na sreću, dobre vesti sada stižu iz Skandinavije. Finska prehrambena kompanija Fazer koristiće takozvane tehnike ćelijskog rasta za proizvodnju kakaoa na održiv način. 

Gubitak hrane usled klimatskih promena preti celom svetu

U jugoistočnoj Aziji, kontinutiran rast nivoa mora izaziva česte poplave. Međutim problem nije samo u vodi, već u slanosti vode i tla. Pirinač, koji je nekada rastao u obilju, sada se povlači pred visokim nivoima soli. Farmeri moraju da se snalaze, pa često prelaze na uzgajanje škampa.

Iako je to lepo za škampe, gubitak važnog izvora hrane ima ozbiljan uticaj na lokalnu zajednicu ali i globalnu s obzirom da su tri najveća izvoznika pirinča na svetu Kina, Indija i Bangladeš. 

Kako navodi UN Foundation “Rast prinosa pšenice, kukuruza i drugih useva opada u mnogim zemljama zbog ekstremnih vrućina, lošeg vremena i suše. Prema nekim procenama, u odsustvu efektivne adaptacije, globalni prinosi bi mogli da opadnu i do 30% do 2050.

Zemlje koje se već bore sa sukobima, zagađenjem, krčenjem šuma i drugim izazovima verovatno će trpeti najveći deo ovih uticaja. Najteže će biti pogođeno 2 milijarde ljudi koji već nemaju pristup dovoljnoj količini hrane, uključujući male farmere i druge ljude koji žive u siromaštvu.

Već sada, uprkos decenijama globalne posvećenosti, glad i nesigurnost hrane i dalje traju. Prema izveštaju o stanju bezbednosti hrane i ishrane u svetu, skoro 750 miliona ljudi iskusilo je ozbiljnu nesigurnost hrane u 2019. godini, a broj pothranjenih ili nesigurnih u hrani raste, uz klimatske šokove koji su glavni uzrok ovih problema.

Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, klimatske promene će povećati cene hrane, smanjiti dostupnost hrane i pogoršati nestabilnost i sukobe zbog konkurencije oko vode i plodnog zemljišta.”[2]

Čokolada nije jedina namirnica pod rizikom. Klimatske promene prete evropskim vinima

Kako prenosi Euronews.green neka od omiljenih evropskih vina mogla bi biti uništena klimatskim promenama. Klimatske promene mogle bi da zbrišu prosecco i druga popularna evropska vina. 

Prosecco – penušavo belo vino proizvedeno u italijanskim planinskim vinogradima – jedno je od najomiljenijih pića na kontinentu. Međutim prinosi grožđa opadaju, uništeni smrtonosnom kombinacijom ekstremnih vremenskih prilika i degradacije tla. Iznenadne i intenzivne padavine izazivaju iznenadnu eroziju tla i „propuste na kosinama“ u strmim vinogradima severne Italije. Suša takođe predstavlja još jedan problem.

Zašto nam je važna erozija tla i popusti na kosinama? Jedinstveni ukus Prosecca potiče od njegovog porekla sa velike nadmorske visine. Grožđe koje se uzgaja u planini je manje i ima veći odnos kože prema soku što mu daje intenzivan ukus.

Takođe dobijaju mnogo sunca – ali hladne temperature na velikoj nadmorskoj visini sprečavaju ih da se ispeku. Sakupljanje useva na visokim nadmorskim visinama nije lako. Prepoznajući poteškoću, praksa uzgajanja grožđa na padinama većim od 30 stepeni naziva se i „herojskim vinogradarstvom“.

Slično kao čokolada, i kafa je takođe na udaru klimatskih promena 

Predviđa se da će do 2050. godine površine zemljišta koje je pogodno za uzgoj kafe smanjiti i potpuno izmeniti. Tako bi na primer delovi Kine, Urugvaja i Sjedinjenih Američkih Država pod sredstvom klimatskih promena postale održivije nego tradicionalne zemlje odakle nam dolazi kafa.

Četiri od pet najvećih proizvođača kafe u svetu Brazil, Vijetnam, Kolumbija i Indonezija će imati svoje najbolje oblasti za uzgoj kafe smanjene veličine i pogodnosti.

Na sreću, mnogi uzgajivači kafe preduzimaju proaktivne korake u rešavanju klimatskih promena onoliko koliko mogu.

Mnogi su primenili održive poljoprivredne tehnike kao što su terasasti obronci, odnosno ravne površine poput stepenica, gde se mogu uzgajati usevi da bi se očuvala vlaga u zemljištu tokom sušnih perioda i korišćenje organskih đubriva da bi se smanjio njihov ugljenični otisak.

Druge inicijative uključuju sadnju drveća u hladu kako bi se usevi zaštitili od direktne sunčeve svetlosti i razvoj sistema za očuvanje vode koji hvataju kišnicu za kasniju upotrebu.

Klimatske promene donose i neke pozitivne promene u ishrani. Farmeri na Grenlandu, gde je ranije bilo teško uzgajati bilo šta osim nekoliko krompira, sada imaju duže i toplije letnje sezone.

Topljenje leda, menja način na koji domorodački narodi love i ribare, utičući na deo njihove tradicionalne ishrane. Kada sezona berbe dolazi prerano i sa otapanjem snega, povrće, žitarice i semenke se brže kvare, jer tradicionalna metoda konzervacije, kao što su podrumi od leda, postaje nemoguća. 

Na kraju, pričamo o klimatskim izbeglicama

Baš kao što ljudi beže od rata i nasilja, tako će ljudi početi da beže i od gladi. Promene klime mogu ugroziti izvore hrane i primorati ljude da napuste svoje domove. Kako ćemo se nositi s ovom humanitarnom krizom? 

Postoji malo toga što možemo učiniti da popravimo štetu koja je već nastala. Čak i ako svet ozbiljno krene da radi na ublažavanju klimatskih promena, neke promene su jednostavno previše uznapredovale da bismo ih sada mogli promeniti. Klimatski izbeglice će samo rasti kako klimatske promene budu uticale na globalne izvore hrane. 

Naizgled, čokolada i druge omiljene namirnice mnogih uskoro mogu postati jako skupe i nedostižne, a u budućnosti i da potpuno iščeznu, ukoliko ne uradimo sve što je u našoj moći da sačuvamo prirodu i umanjimo klimatske promene. 

[1] Climate & Chocolate at Climate.gov

[2] Climate change and the future of food and UN Foundation