Kako se prirodni pigmenti koriste u slikarstvu?

Podelite ovaj post:

Poznato nam je da se čovek, kroz istoriju umetnosti, u najvećoj meri oslanjao na prirodu, prirodne boje i materijale. Sa razvojem novih tehnoloških dostignuća, svedoci smo velikih promena u samoj umetnosti, kao i u slikarskim tehnikama i materijalima koji se koriste. Ipak, neki umetnici vraćaju se prirodi, zbog čega su prirodni pigmenti još uvek u upotrebi.

U tekstu koji je pred vama, govorićemo o prirodnim bojama koje su se kroz istoriju koristile, na koji način su se dobijale i da li još uvek postoje ljudi koji sami proizvode svoj umetnički materijal.

Šta su prirodni pigmenti?

Možemo se složiti da se boja oduvek smatrala fascinantnom karakteristikom jedne vizuelne percepcije. Ona je jedan od nosilaca emocije u doživljajima i stvara estetsku privlačnost. Ali šta su to prirodne boje, odnosno pigmenti?

Pigment je supstanca koja se koristi za davanje boje. Pigmenti se mogu dobiti na organski i neorganski način i mogu biti prirodni i sintetički. Kada govorimo o prirodnim pigmentima, postoje tri različita izvora prirodnih boja, a oni mogu da budu:

  • biljni
  • životinjski
  • mineralni

Prirodni i organski pigmenti

Prirodni pigmenti potiču direktno iz prirode i karakteristično za njih je, da se mogu samleti, prosejati a ukoliko je potrebno i zagrejati do određene temperature, kako bi se dobila željena nijansa određene boje.

Ovakvi pigmenti su do 19. veka bili osnova za uljane boje, a koristili su ih još i u praistoriji, oko 5000 godina pre nove ere, za izradu pećinskih crteža. Najpoznatiji prirodni pigmenti su pigmenti poput siene, zelene zemlje, malahita, indijsko žute i mnogih drugih.

Indijsko žuta je izuzrtno zanimljiv pigment, s obzirom da se dobija preradom urina krava, hranjenih lišćem mango drveta. Ovaj pigment je zamenjen hamsa žutom bojom, koja se dobija na ipak malo lakši i pristupačniji način.

Karmin crveni pigment je takođe vredan pomena, jer se dobija od insekata kojih ima u Srednjoj i Južnoj Americi (lat. Coccus cacti). Ovaj pigment je danas zamenjen sintetskim alizarin crvenim pigmentima.

Korišćenje prirodnih pigmenata kroz istoriju

Prirodni pigmenti imaju jako veliku ulogu u umetnosti kroz istoriju, imajući u vidu da prirodni pigmenti bili jedino dostupni.

Interesantan je podatak da je najstarija mešavina pigmenta bila napravljena od okera – minerala koji je izuzetno bogat gvožđem. Pronađena je u Južnoj Africi, u pećini Blombos, a datira jos iz perioda pre 100.000 godina.

S obzirom na nedostatak slika i crteža koje bi mogli da povežemo sa ovim bojama, smatra se da su bile korišćene za bojenje tkanina i tela. Svi veliki umetnici su koristili prirodne boje u izradi svih svojih velikih umetničkih dela, sve do 1704. godine, kada je stvoren prvi sinteticki pigment koji se naziva prusko plava.

Da li umetnici još uvek koriste prirodne pigmente u stvaralaštvu?

Verujemo da će vas odgovor na ovo pitanje možda i iznenaditi, ali zapravo, veliki broj umetnika voli da se drži tradicionalnog principa kada su u pitanju boje. Sve više mladih slikara otkriva čari samostalnog pripremanja pigmenata, a jedan od razloga je ekološka osvešćenost i smanjenje korišćenja hemikalija i otpadnih materija.

Prirodne boje imaju veliki broj benefita, poput lakog mešanja i kombinovanja sa drugim pigmentima, kao i lake rastvorljivosti i mogućnosti da na različite načine dobijemo raznovrsne nijanse.

Takođe, prirodne boje su izuzetno lako dostupne, u skoro svemu što nas okružuje. Da li znate da voće poput borovnica, aronije ili kupina možete iskoristiti da dobijete različite nijanse plave i ljubičaste boje? Kurkuma i kari mogu biti zaslužni za žutu i oker boju na vašim slikama, dok je spirulina odlična za zelene tonove.

Mnogi umetnici su u svom radu koristili ili aktivno koriste prirodne boje. Na primer, poznati umetnik Robert Raušenberg je u jednoj seriji svojih mnogobrojnih dela, koristio isključivo biljne boje, u nastojanju da prestane da koristi materijale koji su štetni po okolinu, ali i njegovo zdravlje.

Kazumi Tanaka je umetnica koja koristi prirodne boje. Naime, ona sama proizvodi svoje boje od biljaka koje sakuplja u vrtu Manitoga, nekadašnjem domu poznatog industrijskog dizajnera Rasela Rajta u Njujorku. Kazumi Tanaka slika motive iz prirode, a njene slike su poznate širom sveta.

Sve veći broj umetnika se interesuje za razne nove slikarske tehnike, koje uključuju korišćenje prirodnih pigmenata. Indijska umetnica Rubi Jagrut organizuje i predaje na radionicama i seminarima širom sveta. Na njenim radionicama, radoznali umetnici i oni koji se tako osećaju, uče o umetnosti stvaranja prirodnih boja, i njihovom korišćenju.

I našu zemlju krase umetnici koji koriste prirodne boje u svojim delima. Jedna od njih je Biljana Karovska. Biljana je vizuelni umetnik, fokusirana je na korišćenje prirodnih boja, reciklažu i stare zanate, sve radi očuvanja životne sredine u kojoj živimo.

Biljanina umetnost je tekstilni dizajn, a ona upravo preko tradicionalnih metoda i tehnika, bez korišćenja bilo kakvih hemikalija, prirodu prenosi direktno na tkaninu. Tehnike poput japanske Shibori tehnike, Biljana kombinuje sa principima Ajurvede te pored organskih boja ona koristi i organsku tkaninu, koja nije tretirana hemikalijama poput izbeljivača.

Vuna i svila su kako Biljana kaže najzahvalniji za bojenje, dok je kod celuloznih materijala poput lana, pamuka ili konoplje nešto drugačija situacija. Lan na primer podržava samo određene boje, te ih Biljana smatra vrlo specifičnima.

Vrlo je interesantno napomenuti da su Biljana i njen supug Vladimir, koji je takođe umetnik, potpuno okrenuti prirodi, te je njihova kuća takođe napravljena od prirodnih materijala. Biljana na svom imanju pored svih svojih hobija nastoji da polako ali sigurno formira potpuno organsku baštu.

Više o Biljaninom radu i inspiraciji, pročitajte ovde.

Inspiracija umetnika da koriste prirodne boje

Lako je uočiti šta inspiriše umetnike kada je u pitanju upotreba prirodnih boja u njihovom stvaralačkom procesu. Sve je veći broj mladih koji nastoje da se okrenu tradicionalnim procesima i tehnikama u želji da se istaknu, kao i da sačuvaju životnu sredinu  i poboljšaju kvalitet svog života.

Priroda je neiscrpan izvor inspiracije, posebno ako se zagledamo u najsloženije šablone i paterne koje možemo pronaći apsolutno u svemu. Osim što se umetnici koji slikaju prirodnim bojama, na određeni način tako povezuju sa prirodom, oni uče da zagrle sve što im je proroda dala.

Nastavak upotrebe prirodnih materijala i prorodnih boja u slikarskim tehnikama je u neku ruku zagarantovan, kada su u pitanju nove generacije umetnika i stvaralaca, posebno na našim prostorima. Korišćenje prirodnih boja u umetničkim delima je samo jedan od načina, da se moderan čovek opet okrene svojim korenima i prirodi koja mu pruža izobilje materijala i inspiracije.