Život van sistema

Podelite ovaj post:

Ukoliko vas privlači apsolutna sloboda, život „van sistema“ (eng. off-the-grid) može biti životni stil za vas.

Mnogi ljudi maštaju da se odvoje od nametnutih pravila i zahteva modernog života. Posao od 9-17h koji ih ne ispunjava, ali ga rade jer im obezbeđuje novac da plate račune. Shvatanje da ih potreba za novcem, kako bi preživeli u modernom svetu, zarobljava i primorava na trošenje vremena na aktivnosti koje ih ne interesuju i ne ispunjavaju, dovoljna je da neke ljude natera da se zapitaju „šta će mi sve to“?

Da li je moguće život upotrebiti svrsishodnije? Da li je moguće živeti slobodno od okova modernog života?

Možda se i vi prepoznajete u ovim rečima?

Među nama postoje oni koji su se odlučili da svoje maštarije o slobodi, sprovedu u delo. Oni su malobrojni, ali svakako dovoljno hrabri da izađu iz zone komfora i započnu jedan novi život – život van sistema.

Zašto se ljudi odlučuju da odu iz gradova?

Život u gradovima nosi brojne prednosti, koje su privukle ljude da zauvek napuste sela. Veće šanse za zapošljavanje, nova radna mesta, bolji uslovi obrazovanja, socijalna sigurnost, saobraćajna povezanost, zabavni i kulturni sadržaji. Sve nam je na dohvat ruke.

Ipak, kako raste broj ljudi u gradovima, rastu i pritisci na okolinu. Problemi sa zagađenim vazduhom, vodom i zemljištem, otpad i štetni gasovi su svuda oko nas.

Na planeti Zemlji, danas živi 8 milijardi ljudi. Od toga, 55% svetskog stanovništva živi u gradovima. Prema procenama UN-a, do 2050. godine skoro 70% ljudi živeće u urbanim sredinama. U našoj zemlji, taj broj već sada iznosi oko 60%.

Troškovi života su sve viši. Inflacija, nesigurnost, turbulentne promene na tržištu rada. Računi koje treba platiti, krov nad glavom koji treba obezbediti. Sve manje imamo vremena da posvetimo sebi, svom duhovnom miru i unutrašnjem blagostanju, a sve više vremena provodimo radeći. Pritisak, tenzija, negativna energija.

Danas su ljudi međusobno povezani više nego ikada, a ipak brojne psihološke i sociološke studije ukazuju da se mnogi od nas osećaju usamljeno. Pa čak iako žive u velikim gradovima, stambenim zajednicama i sreću stotine ljudi svakog dana – na poslu, u prevozu, na ulici.

Stambene zajednice – da li su to zajednice u pravom smislu te reči, kada mi zapravo često ni ne poznajemo ljude koji žive u našoj zgradi?

Život van sistema – mit ili stvarnost?

Život van sistema nije ono što zamišljamo na osnovu holivudskih romantizacija. To nisu male udobne brvnare u šumi sa kaminom, sa prelepim pogledom na okruženje, drvenim tremom na kome sedite spokojni i pijuckate šolju čaja.

Život van sistema bukvalno znači biti van svih sistema na koje smo toliko navikli, da ih zapravo ni ne primećujemo.

Pritisnete dugme – imate struju i grejanje. Otvorite česmu – imate pijaću vodu. Bacite đubre u kontejner – neko ga odnese. Zatreba vam neka namirnica – skoknete do najbliže prodavnice ili naručite dostavu.

Kada živite van sistema nema ničega od pobrojanog. Da biste uživali u miru čarobnih pejzaža i šolji toplog čaja na svom tremu kuće u prirodi, potrebno je uložiti mnogo truda, rada, energije i znoja.

Živeti van sistema, podrazumeva život odvojen od javnih službi poput vodovoda i kanalizacije, elektrodistribucije, gradske čistoće i slično. Takođe se odnosi na jedan minimalistički, efikasan i samostalan život.

Da bi sebi olakšali tranziciju iz grada u prirodu, efikasnije obezbedili udoban i siguran život i osnovne potrepštine poput pijaće vode, energije i mesta za život, ljudi koji se odlučuju na ovakve pa možemo reći i pomalo radikalne poteze, često se opredeljuju za život u komunama.

Šta su komune?

Komunu čini grupa ljudi koji žive zajedno, dele zajedničku imovinu i svoj život oblikuju u skladu sa zajedničkim principima koje grupa definiše. Prve komune pojavile su se početkom 19. veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim američkim državama, a mnoge od njih, bile su inspirisane religijskim motivima.

Pravi procvat života u komunama van sistema u Americi desio se u periodu od 1960-1970. godine. Tada je u Americi postojalo između 2000 i 3000 komuna, a njihov epicentar bila je država Vermont.

Pojava prvih komuna u SAD poklapa se sa razvojem hipi kulture i anti-ratnog pokreta. Život u komunama privlačio je mlade ljude, najčešće u uzrastu od 18 do 34 godine.

Bunt i revolt prema sistemu i ratu, mladi su iskazivali upravo “okretanjem leđa” tradicionalnom načinu života. Pronalazli su istomišljenike i sa njima osnivali komune, gde su živeli zajedno, i nesebično delili materijalna i nematerijalna dobra.

Često su sami uzgajali hranu, šili odeću, bavili se umetnošću i zanatima. Udruživanje snaga i zajednička podela poslova, ostavljala im je više slobodnog vremena koje su mogli posvetiti sebi i svojim hobijima.

Uspešnost ovih komuna bila je manja ili veća – što je zavisilo od samih članova, organizacije i discipline. Veliki broj njih nije uspeo da se održi na duže staze.

Iako su delili roditeljske, kućne i finansijske zadatke, većina komuna nije imala upravljačka tela, te nije bilo dovoljno discipline ili posledica za one koji svoje obaveze ne ispune. Vremenom su se gasile, i opstale su samo pojedine.

Život van sistema danas

Život van sistema nikada nije prestao da bude intrigantan, a sa rastućim pritiskom kapitalizma na običnog čoveka i pandemijom virusa Covid-19 koji se 2020. godine raširio svetom, ponovo dolazi u žižu interesovanja.

Magazin Forbs navodi da danas u SAD oko 100 000 ljudi živi u nekom vidu komune, mada je taj broj teško odrediti jer se ovi ljudi upravo trude da žive van sistema i da za njega budu “nevidljivi”. Neki od njih se odlučuju da zasnivaju višečlane zajednice, dok se drugi opredeljuju za život u nuklearnoj porodici, ali opet daleko od grada.

Razlozi za udruživanje u komune i život van sistema su se promenili, ali cilj im je poprilično ostao isti – udaljiti se od nedaća savremenog sveta i stvoriti svoju samoodrživu zajednicu.

Danas su mladi ljudi često motivisani ekološkom krizom, klimatskim promenama i zagađenjem životne sredine, te je želja da se živi na ekološki prihatljiviji način u dodiru sa prirodom, najčešći motiv za donošenje takve odluke.

Poznati britanski list Gardijan navodi da danas u Velikoj Britaniji postoji oko 400 takvih zajednica. Neke čine članovi koje je spojila ekologija i permakultura, druge veganstvo, treće spiritualizam i drugi životni stilovi.

U Velikoj Britaniji danas dominiraju komune milenijalaca, mladih ljudi uzrasta oko 30 godina okupljenih u ekološke i poljoprivredne zajednice, kojima je osnovi cilj živeti sa prirodom i svesti na minimum ugljenični otisak.

Osim na teritoriji evropskog i američkog kontinenta, komune se mogu sresti i na australijskom i azijskom tlu, ali i drugim delovima sveta. Naravno usled različitog verskog, kulturološkog, ekonomskog i socijalnog konteksta, i same komune se razlikuju među sobom, kao i motivi za njihovo nastajanje.

Da li u Srbiji postoje primeri pojedinaca i komuna koji žive van sistema?

Verovali ili ne, odgovor je da. Neke od komuna koje i dan danas postoje nastale su krajem 1970-tih godina i uglavnom se radilo o umetničkim komunama, ili komunama koje je motivisao miran život u skladu sa prirodom.

Međutim, danas imamo mnogo više primera pojedinaca, odnosno porodica koje se odlučuju za život van sistema, napuštajući velike gradove i nalazeći svoje mesto pod Suncem u nekom udaljenom seoskom domaćinstvu, podno nekoj od planina u Srbiji. Više o životu van sistema u Srbiji možete saznati ovde.

Da li je život van sistema preveliki zalogaj za pojedinca?

Bez obzira da li živeli u višečlanoj zajednici, ili u zajednici koju čini 2-3 osobe iz najuže porodice, ukoliko se odlučite da živite van sistem,a morate se suočiti sa brojnim izazovima.

Prvi izazov je naći dobru lokaciju gde biste sagradili svoju kuću. Morate voditi računa o nagibu terena, tipu zemljišta, dostupnosti materijala i izvora pitke vode, osunčanosti lokacije, zaklonu i pravcu duvanja dominantnih vetrova.

Takođe, morate dobro poznavati prostor koji vas okružuje, kao i biljni i životinjski svet, kako biste izbegli neprilike i povrede.

Morate biti spremni na fizički rad. Osim što je potrebno napraviti kuću, potrebno je i obezbediti stabilan izvor energije, kao i način na koji ćete dopremati pijaću vodu ukoliko nemate izvor u neposrednom okruženju.

Ujedno, morate rešiti i način na koji ćete odlagati, odnosno tretirati otpadne vode i druge tipove otpada koji ćete proizvoditi, a da ne zagađujete okolinu. To sigurno ne želite, zar ne?

Morate biti pripremljeni za slučaj dugih suša ili neočekivanih oluja, dugih zima i uvek imati neophodne zalihe vode i hrane jer oko vas neće biti prodavnica i supermarketa. Deo hrane biste u tom slučaju sigurno samostalno uzgajali – što bi značilo da bi priprema za život van sistema morala da obuhvati i časove baštovanstva, stočarstva i poljoprivrede.

Ovde se spisak obaveza i izazova ne završava. Ovo je samo početak.

Jasno je da je život van sistema, posebno za početnike izuzetno zahtevan poduhvat, što je i glavni razlog zašto se ljudi udružuju u komune. Na taj način, ne samo što dele težak fizički posao, već udružuju znanje i iskustvo, što im pomaže u kreiranju sigurne i samoodržive zajednice. Tu je i osećaj emotivne sigurnosti, bliskosti i povezanosti.

Ukoliko uspete da dođete do kraja i savladate sve prepreke, bićete nagrađeni sopstvenim malim rajem. Vaš spoljašnji svet biće u skladu sa unutrašnjim, i imaćete nešto što najveći deo ljudi na planeti Zemlji ne mogu da priušte sebi, bez obzira na bogatstvo koje poseduju. Mali svet koji funkcioniše u skladu sa vašim životnim vrednostima.

Avantura koja menja život

Životom van sistema, ponovo se povezujete sa prirodom, kroz obezbeđivanje sopstvene energije, vode i hrane. Ovakav stil života, nudi vam nezavisnost, samostalnost i osećaj zajednice. Vaš negativan uticaj na prirodu i životnu sredinu, smanjen je na najmanju moguću meru, a obezbeđena vam je potpuna sloboda izbora, čemu ćete posvetiti život.

Ovaj tekst je samo „zagrebao površinu“ života van sistema. Poslednjih godina, sve više autora se bavi ovom temom, tako da danas postoji više bestselera i različitih priručnika koje vas mogu podučiti osnovnim principima života van sistema, ukoliko ikada poželite da se upustite u jednu ovakvu avanturu.

Dok budete istraživali ovu temu, možda će vam se probuditi neka nova interesovanja i želje. Ko zna, možda saznate nešto o sebi što do sada niste znali i odlučite da se bavi vi upustite u avanturu koja menja život iz korena!