Kultura ljubavi: istorija hipi pokreta
Da ste se kojim slučajem krajem šezdesetih godina zatekli u kvartu Hejt-Ešberi u San Francisku, sigurno biste zatekli čudne prizore. Mladi ljudi, duge kose, u odeći živih boja, žive zajednički u napuštenim prostorima ili po parkovima i vrlo se retko kupaju. Hipi pokret na vrhuncu svog sna.
Govorili bi nešto o unutrašnjoj spoznaji i povezivanju s prirodom, vrlo moguće pod dejstvom narkotika LSD. Ukratko, mnoštvo mladih ljudi traži izlaz iz društva koje smatra pokvarenim i nepravednim i počinje da živi život u hipi komunama.
Zašto ovaj pokret nastaje baš tada u Sjedinjenim američkim državama?
Sukob dve kulture
Zapadni svet šezdesetih godina, potresa preispitivanje temeljnih vrednosti na kojima njegova kultura počiva. Društvo se nalazi u previranju između grupe ljudi, uglavnom mladih, koji to društvo vide kao izvor različitih nepravdi i odbacuju njegove vrednosti, i grupe kojoj postojeće stanje stvari sasvim odgovara.
Hipi pokret je struja onih koji odbacuju vrednosti većinske kulture SAD, i stvaraju sopstvenu filozofiju života u suprotnosti sa načinom života koji su videli kao materijalistički. Oni nisu želeli da svoju sreću i uspeh u životu mere materijalnim dobrima, već da se okrenu sopstvenom duševnom spokojstvu i razvoju ličnosti.1Sen-Žan-Polen, K. (1999). Kontrakultura: Sjedinjene Američke Države, šezdesete godine: rađanje novih utopija. CLIO, str. 5; 11-13
Generacija koja dovodi u pitanje vrednosti potrošačkog društva, odrastala je u poprilično izmenjenom svetu, u odnosu na onaj koji su poznavale prethodne generacije. To je zasigurno deo razloga zašto je ona stvorila mnoštvo pokreta koji su imali za cilj da radikalno izmene svet.
Oni koji su rođeni nakon Drugog svetskog rata, bili su prvi koji su uživali benefite razvoja tehnologije i ekonomskog rasta koji je nastupio. Televizor, automobili, kućna tehnika, bili su deo njihovog odrastanja.
Takođe, oni su živeli produženu mladost. Sve je veći broj mladih studirao i bio u prilici da dođe u kontakt sa različitim idejama o društvu. Nakon rata, dešava se i veliki skok u broju rođenih, takav da će šezdesetih godina, 40% Amerikanaca imati manje od dvadeset godina.2Isto, str. 11-13
Ali kakve to sve veze ima sa prirodom?
Hipi pokret filozofija: život u skladu sa prirodom
Hipi pokret ima razvijen sistem vrednosti koje se odražavaju na svakodnevni život hipika. U osmišljavanju alternativnog životnog stila, kao inspiracija, poslužile su i ideje o životu u skladu sa prirodom. One su bile deo filozofije života koja je insistirala na vraćanju čoveka njegovoj navodnoj prirodi, koja je prigušena životom u industrijalizovanom društvu.
Odbacivanje načina života modernog čoveka, tumačeno je kao približavanje izvornom stanju čoveka. Cilj je bio što više se približiti stanju, koje nije zagađeno industrijskom kulturom. Trebalo je postati jedno sa svetom, i poštovati sav drugi život na planeti.3Isto, 43; 72-74
Ovaj sklad sa prirodom uklapao se sa vrednostima pokreta, a najvažnije su svakako bile: zalaganje za mir, širenje ljubavi među ljudima i sloboda od ograničenja koja je nametala zapadna kultura.4Lufti, Nafisatul. (2015). The hippies identity in the 1960s and its aftermath. RUBIKON, Vol 2: p. 51
Naglašavanje značaja instinktivnog dela čovekovog bića i oduševljenje istraživanjem čulnih užitaka, učinilo je da hipi pokret bude sklon eksperimentisanju sa psihodeličnim supstancama i promovisanju seksualnih sloboda.
LSD i marihuana, bile su najčešće droge, i uzimale su se kolektivno na proslavama ili uveče, kraj vatre u seoskim komunama. Droge su se konzumirale sa željom da se dopre do sopstvene prirode, promeni percepcija okruženja ili dođe do novog iskustva.
Hipici su potpuno odbacili brak kao normu partnerskog odnosa, kao i većinu ideja koje su seks činile tabu temom. Iako je većina imala partnera, ideje o večnosti i odnosu sa samo jednim partnerom poljuljane su. Hipici bi prosto pratili osećaj privlačnosti i uživali u romantičnom odnosu u trenutku, makar on trajao godinama ili samo jedan dan.5Červikova, N. (2018). Hippie subculture and its impact on contemporary society. Západočeská univerzita v Plzni, pp. 16-19
Takođe, igra, zabava, muzika i ispoljavanje svake vrste kreativnosti, bili su najvažniji deo života za hipike. Kako su odbijali da rade, imali su mnogo vremena za ovakve aktivnosti i organizovanje velikog broja proslava i manifestacija. Biti što bliži detetu, bila je konstantna težnja, a dete je za njih simbol nesputanog i neiskvarenog.6Sen Žan Polen ,1999: 73
Hipi pokret: manje dobre strane
Iako život u hipi pokretu može delovati kao beskrajna zabava, on ima i svoje mračnije strane, koje nimalo ne izgledaju kao uživanje sa fotografija legendarnog Vudstoka.
Hipici su živeli u veoma lošim i nehigijesnkim uslovima. Stanovali su u napuštenim ili veoma loše opremljenim prostorima, u grupama od po 20-30 ljudi. Neki su i po svim vremenskim uslovima, živeli na otvorenom. Stanovi su najčešće posedovali samo madrace za spavanje, a često nisu imali pristup ni vodi, ni struji. Ishrana je bila veoma loša.
Hranili su se najjeftinijom hranom koju su mogli da kupe od novca koji im drugi ljudi udele, ili hranom koju su gajili u baštama. Novac su takođe dobijali prodajom rukotvorina. Postojali su i takozvani „kopači“, kojima je zadatak bio da pribavljaju namirnice za ostatak grupe i to su vrlo često radili krađom iz marketa ili prikupljanjem otpadaka.
Zbog loše ishrane i nehigijenskih uslova, oboljevali su od raznih bolesti, čak i nekih koje se odavno nisu javljale u razvijenom svetu, a velikom brzinom širile su se i seksualno prenosive bolesti.7Červikova ,2018: 16 Pored toga što nisu imali mnogo uslova za higijenu, kupanje su često smatrali građanskom izmišljotinom.
Verovali su da je priroda savršena i da čovekovo telo ne treba mnogo uređivati8Sen Žan Polen, 1999: 48 Ipak veliki broj hipika nastavilo je da se kupa i ovi podaci se mogu uzeti sa rezervom s obzirom na netrpeljivost ostatka stanovništva tog doba prema njima i mogućom željom da se oni ocrne u javnosti. U međuvremenu su osnovali besplatnu kliniku koja je funkcionisala na osnovu donacija, gde je svako mogao da dobije besplatnu zdravstvenu pomoć.9Sen Žan Polen, 1999: 42-43
Hipi pokret i zaštita životne sredine
Kada bi odbacili život koji su do tada živeli, hipici su u potpunosti menjali svoj izgled, a često bi menjali i ime. Odeće nisu imali mnogo, bila je odrpana i sasvim se razlikovala od gradske. Bila je živih boja i inspirisana nezapadnim kulturama ili indijanskom nošnjom.
Pravili su nakit isključivo od prirodnih materijala i nosili dugu kosu koja je predstavljala izraz slobode i prirodnosti. Kratka kosa bila je simbol društva protiv koga su se okrenuli, a pre svega vojske.10Červikova, 2018:16-18
To društvo koje je vodilo ratove i bilo pohlepno za profitom, uništavalo je i životnu sredinu. Hipi pokret, pored toga što je uzeo učešće u borbi protiv rata u Vijetnamu i generalno bio protiv militarizma i kapitalizma, takođe se bavio i zaštitom životne sredine. Na karaju krajeva, priroda je najčešće bila njihov jedini dom.
Aprila 1970. godine, oko dvadeset miliona Amerikanaca protestovalo je povodom ekoloških problema. Širom zemlje, na univerzitetima su održavana predavanja o ekološkim temama u okviru događaja koji je nazvan „Dan majke zemlje“. Ekološki aktivisti, studenti, hipici, borci za građanska prva, jednom rečju sva pobunjena omladina, imala je najveću ulogu u ovom protestu.11Rome, A. (2003). “Give Earth a Chance”: The Environmental Movement and the Sixties. Journal of American History, 90(2), p. 550
Postavljanje pitanja o sudbini planete, bilo je deo šireg preispitivanja dotadašnjeg stanja stvari i ne pripada jednom pokretu. Hipici, kao pripadnici generacije koja je imala noćne more o nuklearnom ratu, vrlo su se lako povezali sa pitanjem hoće li čovečanstvo opstati pod pretnjom ekološke krize.
„Trenutno pokušavam da ne budem progutan od pohlepnog, plastičnog čudovišta – američkog društva. Moram da se povežem sa ljudima kojima je važno da brinu jedni o drugima i o planeti.“12Isto, 542, piše jedan mladić ruralnoj hipi komuni kojoj želi da se pridruži.
Hipi pokret je kroz svoj način života, podizao svest o ekološkim pitanjima. U gradovima su organizovani restorani organske hrane, na ulicama su se odigravali pozorišni ili protestni performansi o pitanjima zagađenja.
Podzemna štampa je vrlo često nudila savete kako da se poštuje priroda. Postojale su grupe biciklista protiv zagađenja, a mnogi hipici su praktikovali vegetarijanstvo. Oni koji su živeli u seoskim komunama bežali su od gradskog života, zagađenja vode i vazduha, da bi uživali u lepotama prirode i živeli živote koji su manje štetni po prirodu.
Komune su bile otvorene za svakog da se oproba u ovom jednostavnom životu, i mnogi jesu. Oko pola miliona Amerikanaca je neko vreme provelo u ovim komunama krajem šezedesetih godina.13Isto, 542-544
Kraj dece cveća
Pokušaj života u izolovanim zajednicama, neće dugo potrajati. Posle par godina života u komunama, ljudi bi se uglavnom vraćali svojim starim životima. Život bez skloništa, novca i bez mnogo pravila, postajao je zamoran i težak.14Sen Žan Polen, 1999: 63
Ipak, razlog zašto je hipi pokret ostavio trag u istoriji, pored čudnih i neobičnih ponašanja koja su hipici praktikovali, mora imati veze sa snagom principa ljubavi, brige i razumevanja, usmerenog ka svim ljudima, ali i prirodi.
Želja da se, ne samo, zamisli svet koji neće uništavati prirodu i ljudske živote, već i da se pokuša živeti kao da taj svet već postoji, magnetično privlači pažnju do današnjeg dana.
Pročitaj još i ovo
