Ne u travu: zašto su travnjaci zabranjena zemlja?

Legenda kaže da su ljudi, pre betona, hodali zemljom obraslom travom. Iako to sad zvuči kao bajka, iza sedam mora, iza sedam gora, brda i ravnice prekrivali su travnjaci, na kojima su pasli mamuti, bizoni, jeleni i drugi krupni biljojedi.

Da li zaista moramo otputovati tako davno u prošlost, da bismo se prisetili osećaja hodanja po travi?

Naravno da ne. Ovo legendarno osećanje, stičemo već u detinjstvu, kada česte padove posle prvih nespretnih koraka, dočeka mekana trava.

Na koji način su iz naših života počupani travnjaci?

Zašto su divni trenuci provedeni na njima, prepušteni isključivo sećanjima?

Čini se da je jaz između ljudi i trave postao toliki, da sa na travne površine može posmatrati kao na daleku zabranjenu zemlju.

Da li izbegavanje hodanja, sedenja, ležanja i uopšte boravka na travi, dolazi iz prekomernog straha ili poštovanja?

Travnjaci kao filmske i prvomajske zvezde

Dok se prisećate trenutaka provedenih na travi, verovatno imate utisak da ih je puno. Moguće da se radi o obmani sa malih ekrana. Filmovi i serije, najčešće zapadne kinematografije, obiluju scenama koje se odvijaju na travnjacima prostranih parkova.

Uprkos tome što smo danas skloni da virtualne predstave doživljavamo kao autentična iskustva, ovakve scene u filmovima možemo smatrati svedočanstvom kulture boravka na travi, u zemljama u kojima se radnja filma odvija.

Zamislite da ste vi režiser. Gde biste snimili takve dokumentarne kadrove – u Beogradu ili nekom drugom gradu Srbije?

Srbija se često ističe kao zemlja gostoprimljivih ljudi, dobre hrane i uopšteno dobrog provoda, svuda i na svakom mestu. Imajući to u vidu, dobar provod nije zaobišao ni travnjake. Prvomajski uranak – u prošlosti Đurđevdanski, jeste dan kada se ljudi masovno okupljaju u prirodi, po šumama i gorama, parkovima i travnjacima, kako bi uz hranu, piće i druženje proslavili praznik rada.

Svedoci smo da svake godine proslava Prvog maja izaziva brojne polemike, koje treba da odgovore na pitanje, gde je mera u obeležavanju ovog praznika i boravka u prirodi?

Redovan boravak u prirodi nije nešto što se nalazi visoko na našoj listi prioriteta, što nas dovodi do toga da taj jedan dan u godini mora biti intenzivan i sa puno emocija.

Travnjaci i ozbiljno upozorenje

Prvi kontakt sa travom se dešava u najranijem dobu, kada puzeći otkrivamo svet. Bebama se sve toleriše, pa i boravak na travi, ali uz strogi nadzor roditelja, kao stražara, da sve što bebama zaliči na „njam, njam“, ne završi u ustima.

Kada dete prohoda i dođe do uzrasta u kom pokazivanjem „tli“ prsta, odgovara na pitanje koliko ima godina, tada se već smatra odgovornom osobom spremnom da sluša kada mu se kaže „Ne u travu!“.

Upozorenje „Ne u travu!“ nikad ne ide samo. Uvek ima dodatak koji pojašnjava šta će se strašno desiti, poput: isprljaćeš se, nahladićeš se, ubošćeš se, uješće te nešto, ugazićeš u nešto, nastavite niz…

Iako su ova upozorenja često opravdana, njihova učestalost može sputati male istraživače u otkrivanju zemlje obrasle travom i stvoriti duboku i nepremostivu provaliju. Umesto trave, kao alternativa deci se nudi beton, za koji se veruje da je bezbedna zona u kojoj su pretnje svedene na minimum.

Travnjaci puni inspiracije, zabave i hrane

Jedna od omiljenih zanimacija dece je crtanje. Pomoću njega, deca razvijaju svoju maštu i kreativnost. Čest motiv na tim umetničkim delima je cvet i leptir.

Mali umetnici često modele za svoj rad pronalaze u slikovnicama i crtaćima. Posmtranje cveća i leptira u prirodi, inspirisalo bi dete na slobodniji umetnički izraz. U zemlji trave, upravo žive ova dva junaka, leptir i maslačak!

Deluju kao dva jednostavna primera, ali pokušajte da se prisetite kada ste poslednji put detetu rekli „Hej! Pogledaj ovog leptira!“, ili zajedno prošetali travnjakom koji je maslačak ukrasio svojim žutim cvetovima?

Deluje kao ozbiljan izazov!

Zato:

1. Pronađite inspiraciju!

Kada neko pokaže ozbiljnije interesovanje za crtanje ili slikanje, odmah se na stolu nađe neka jabuka, bokal, tkanina… a dela nastala po tom primeru nazivamo mrtvom prirodom.

Izađite na travnjak, lezite sa detetom ispod drveta i gledajte u krošnje i nebo. Namestite ruke kao da držite foto-aparat. Škljocnite prstom i u tom trenutku zažmurite. Pokušajte da „izradite“ sliku u glavi i sačuvate je u albumu. Ova igra će kod deteta podstaći maštu i inspiraciju za crtanje. Na isti način „uslikajte“ i leptira koji leprša na povetarcu.

2. Pronađite hranu i zabavu

Ako bi se maslačak kojim slučajem probio na travnjaku, poput onog na Vimbldonu, brzo bi bio počupan kao „korov“. Za razliku od krutih praksi održavanja travnjaka, u našoj kulturi i tradiciji maslačak krepi telo i budi sreću. Ukusna salata od mladih listova maslačka, ogrlice od maslačkovog cveta, vatromet kada se raspiri bela lopta maslačkovog semena…

Travnjaci utabanih staza okovanih betonom

Parkovi u Srbiji su često uređeni tako da imaju široke betonske staze ili površine, na kojima se nalazi parkovski mobilijar – klupe, rasveta, kante za otpad, ljuljaške, klackalice, penjalice… Kada se iz daleka pogleda, deluje da smo parkove posadili u velike betonske žardinjere. Jasno je da betonska estetika na prvi pogled pokušava da odgovori na potrebe ljudi, koji žele svoje vreme da provedu u parku.

Da li je ovakvo uređenje zelenih površina po meri ljudi? Utabane staze kojima su prošarani travnjaci i parkovi postojano svedoče o kretanjima ljudi. One nas jasno navode na razmišljanje. Da li su betonske staze dobro isprojektovane, tako da uzimaju u obzir glavne pravce kretanja ljudi, ili jednostavno ljudi radije biraju da se u parku kreću po prirodnijoj podlozi. Razmislite.

Od progona do prekomernog poštovanja

Poplava betona u parkovima, koja je skoro u potpunosti potisnula travnjake, ima i svoju drugu krajnost, a to je ukazivanja prekomernog poštovanja travi. Ovo se najbolje ogleda u navikama ljudi da ne hodaju po travnjacima u uređenom parkovskom zelenilu, jer ga na taj način navodno uništavaju.

Zvuči kao paradoks da trava koja je izdržala težinu krda mamuta, sada nestaje pod pritiskom ljudi. Ali ukoliko živite u višemilionskom gradu, sa nedovoljno zelenih površina, to možete očekivati. Za razmišljanje je i izmena narodne poslovice „Kad se slonovi tuku, strada trava“.

Oslobađanje trave i ljudi

Boravak u prirodi pozitivno utiče na dostizanje osećanja psihičkog i fizičkog blagostanja. Zato, pored Prvomajskog uranka, treba uvrstiti još neki odlazak u prirodu tokom godine, kako bi efekat blagostanja bio postignut.

Kultura drugačijeg boravka na travnjacima u poslednjih nekoliko godina, stvara se u parkovima Muzeja afričke umetnosti i Muzeja Jugoslavije, gde se organizuju celodnevni piknici. Ovo je mali, ali značajan korak oživljavanja kulture boravka na travi.

Često kulturu posmatramo i poštujemo kao konzervisano nasleđe. Bilo bi prikladnije, da na nju gledamo kao na sliku koju oslikavaju generacije. Slika, četkica i boje su tu. Vi ste na potezu, da naslikate most između ljudi i zabranjene zemlje.