Štala kao energana

Podelite ovaj post:

Prvi je april 1997. godine. Četvoročlana porodica se doseljava u malo banatsko selo Samoš. U selu nisu imali rodbinu, prijatelje, čak ni poznanika. Nikad nisu bili ni u blizini, a kuću su, verovali ili ne, kupili preko oglasa.

Jedino što je u oglasu bilo tačno, je adresa. Kada je kamion sa porodicom i stvarima zakočio na adresi i nakon što se spustila fina banatska prašina, porodica je ugledala svoj novi dom.

Dalje u ovom tekstu ćete čitati utiske jednog dečaka, jer utisci starijih članova porodice nisu bili tako romantični.

Tajna malih vrata u zidu

Pred dečakovim očima se ukazala kuća kao iz bajke. Njeni beli zidovi bili su daleko od ravnih. Kada se dodirnu, na prstima bi ostajao kreč kojima su premazani.

U pukotima su se mogli nazreti slojevi ćerpiča i naboja. Mirisala je sladunjavim mirisom zemlje i slame. Krov prekrivan sitnim biber crepom, koji je obrastao mahovinom, podsećao je na travnjak ni na nebu ni na zemlji. Prozori koji su gledali na ulicu podsećali su na oči, a cokla uz samu zemlju na usta.

I zaista, kuća je ličila na staru uspavanu gospođu.

Sve je upućivalo da će život u kući za ovu porodicu biti jedna nezaboravna avantura i velika škola. Iako govorimo o samom kraju dvadesetog veka, ne bi bilo razlike da priču o kući smestimo u kraj devetnaestog veka.

Odškrinuli su ulazna vrata ove vremenske kapsule i ušli u nju. Sve su pipkali i kuckali, nameštaj, zidove, vrata… Svima su se caklile oči, starijim članovima zbog brige, a našem junaku jer je ugledao nešto što nikada pre za svoje tri i po godine života nije video.

Bila su to vrata u zidu taman visine patuljka Srećka iz Snežane i sedam patuljaka. Naš Srećko jedva da je govorio, ali je dobro znao da su ta vrata portal u neki čaroban svet. Bio je u pravu! Vrata su vodila u štalu.

Čemu tu vrata? Čemu tu štala?

Ovakva vrata su bila sastavni deo arhitekture starih vojvođanskih kuća. Pod istim krovom, nalazila se kuća za ljude i štala za domaće životinje. Ova dva odvojena prostora delio je jedan zid, a povezivala mala vrata.

Mala vrata u zidu nisu bila tu iz estetskih razloga, niti su služila deci za igru. Imala su svoju praktičnu primenu u životu ljudi, naročito tokom hladnih zimskih noći.

Zamislite duboku januarsku noć. Debeli sloj snega je prekrio ravnicu. Vetar jedino zapinje za kuću u kojoj sad živi naša porodica. Kada zapne, zavija kao da je udario mali prst o ćošak dimnjaka pa jauče od bola.

Ukućani, ušuškani, spavaju mirnim snom. Kad se odjednom zatresoše zidovi od rike! Svi se trgoše iz sna! Ne brinite nije nikakva zver, već je krava Milica počela da se teli, pa zove pomoć.

I ko će sad u toj hitnoj situaciji da se oblači, izlazi napolje na duboki sneg i onaj vetar koji samo čeka da se osveti. Zato se domaćin brže bolje spusti na kolena i puzeći provuče kroz mala vrata u štalu i pomogne Milici da se oteli.

Štala ili kuća? Ili i štala i kuća?

Ovakva pozicija štale, ne služi samo da bi se domaćin zimi lako provukao, već ima i ulogu izolatora. Jasno vam je da je kuća o kojoj pišemo, u potpunosti napravljena od prirodnih materijala. Što bi se reklo „kuća koja diše“.

Stara gospođa Kuća ne da je disala, ona je i pukćala i uzdisala na sve strane. Sačuvati toplotu u kući, bio je glavni izazov i prioritet. Zato su mudre glave panonskih paora, ko zna kad, odlučile da štalu stave pod krov kuće. Tim rešenjem, ne da su sprečili gubitak toplote preko jedne čitave strane kuće, već su dobili i zid koji greje.

Da bismo razumeli kako je taj zid grejao, moramo znati ko je živeo u takvim štalama koje dele krov i zid sa kućom. Milicu ste već dobro čuli i upoznali, tako da krenućemo od krava, zatim konji, kokoške, ređe ovce, dok su svinje obično bile u izdvojenim oborima.

Štala je puna slame koja je vrhunski izolator. Spomenute krupne životinje, kakve su krave i konji, svojom telesnom temperaturom emituju toplotu. Kada na to dodamo isparenja, prilikom njihove ishrane ili vršenja nužde, i gasove koji se tom prilikom oslobađaju, jasno je zašto je zid koji kuća deli sa štalom, topao.

Štala puna blaga

Još malo ćemo se zadržati na malim vratima u zidu, naročito posle priče o toplom izmetu njenih stanovnika. Verovatno vas brine da li su se mirisi iz štale širili po kući. Jesu, ali nema razloga za brigu, jer uredne štale preživara ne smrde, već mirišu na slamu.

Blago koje se skriva u štali je balega. Zapravo, nije uopšte sakriveno, ima ga u izobilju i na izvolte. Kako su ljudi u ona vremena bili odgovorni u korišćenju resursa, a otpada gotovo da nije bilo, tako se i kravlja balega koristila za ogrev.

Kada krava izvrši nuždu, ukoliko balega padne na tlo prekriveno slamom i formira finu pogaču, domaćin pažljivo podvlači lopatu da ne rasturi oblik i iznosi van štale na sunce kako bi se ispekla i stvrdnula. Osušena balega se slagala u stogove da sačeka zimu.

Ovaj proces odvijao se i na pašnjacima na kojima se sakupljala sasušena balega. Kako Panonska nizija ne obiluje drvetom za ogrev, balega je zbog mnoštva biljnih vlakana, koja prilikom sagorevanja oslobađaju značajnu količinu toplote, bila odlična zamena. Pelet tog vremena.

Sasušena balega, tuluzina (stabljika kukuruza), šapurina (ono što ostane kada se okruni klip kukuruza), slama… Sve se to ložilo u ozidanoj paorskoj peći koja je grejala veliku sobu. Tako su mala vrata u zidu imala još jednu namenu.

Kada se snop tuluzine spusti sa tavana, gde se čuva od vlage, proturi se kroz vratanca u kuću i odnese u malu prostoriju odakle se ložila paorska peć. Bilo je dovoljno jedno loženje i ona bi grejala kuću do zore i novog dana.

Štala i pored nje energana

Energetski potencijal štala ne ostaje neiskorišćen i u ovom trenutku. Sve češće ćete i u Vojvodini videti dve velike bele kupole uz farme krava. U pitanju su mala postrojenja za proizvodnju biogasa. Dvaput pogađajte koja sirovina se u njima obrađuje – naravno kravlja balega, odnosno stajnjak.

Koja je tajna malih vrata u zidu?

Ako se potrudimo da razumemo koji način života, običaji, kultura i tradicija su sve imali uticaja na donošenje odluke da se štala stavi pod krov kuće i poveže malim vratima, sigurno ne smemo izostaviti volju i trud ljudi, da mudro koriste dragocene resurse koji su im na raspolaganju.

Na primeru naše porodice i stare gospođe Kuće, vidite da život piše drame ali i bajke. Dobro pogledajte oko sebe, možda i vi uočite mala vrata koja su portal u veliki i čaroban svet pun čuda.