Brza hrana i moda: šta dobijamo ako usporimo?

Podelite ovaj post:

Živimo u svetu gde je sve brzo. Pijemo instant kafu, često u jednokratnoj šolji za poneti i jedemo brzu hranu (eng. „fast food“). Živimo brzo, vodimo kratke, površne razgovore, brza moda nam mami novac, stalno negde žurimo i često nemamo dovoljno vremena ni za poštenu pauzu.

Čak je i odeća koju nosimo „brza“ (eng. „fast fashion“) jer dolazi iz modne industrije koja menja trendove svaki čas.

Društvene mreže su prepune „reels“ video snimaka, koji traju do 15-tak sekundi, jer se smatra da toliko traje pažnja savremenog čoveka. Savremeni život nas „melje“, pa čak nemamo dovoljno vremena za ni druženje. Trend koji je dugo prisutan na zapadu, „speed dating“ stigao je i kod nas.

Mnogo toga oko nas nosi prideve „fast“ i “speed“, a mi smo se izgleda izgubili u tom vrtlogu brzine.

Moguće je usporiti

Pojedinci su prepoznali opasnost toga – ne samo po nas i našu dobrobit, već i po dobrobit planete Zemlje koja je naš jedini dom. Zato su ustali glasno protiv toga i rekli „stop, usporite!“

Jer nije sve što je brzo i instant, ujedno i dobro. Kao što naša stara poslovica kaže “što je brzo, to je i kuso“.

Ti pojedinci su ubrzo postali grupe ljudi, koji širom sveta zagovaraju koncepte spore hrane (eng. slow food) i spore mode (eng. slow fashion). Ovi koncepti predstavljaju dobru alternativu ovom užurbanom svetu koji toliko juri napred, da nije ni siguran ka čemu ide.

Zbog toga usporite baš sada. Udahnite duboko, natenane pročitajte ovaj tekst i saznajte kako nam „slow food“ i „slow fashion“ mogu pomoći da više volimo i sebe i svoje okruženje.

Hrana je deo identiteta i povezuje ljude

Hrana je pored vode i vazduha, jedan od tri osnovna elementa za opstanak čoveka. Pogonsko je gorivo za naš organizam i kvalitet hrane koju jedemo direktno utiče na naše zdravlje. Međutim, čini se da hranu često uzimamo „zdravo za gotovo“.

Zbog brzog života, često zanemarujemo šta jedemo, uvereni da je to manje važno od drugih briga koje nas svakodnevno pritiskaju. Ne promišljamo da li je hrana koju unosimo u organizam kvalitetna i zdrava, na kakvom je zemljištu uzgajana, da li su i u kojoj meri korišćene hemijske supstance u uzgoju te hrane, kakav je kvalitet vode kojom se zalivaju poljoprivredne kulture?

Osim što je direktno vezana za zdravlje, hrana ima i svoje dublje značenje. Hrana, tj. kuhinja je odraz kulture, tradicije i običaja naroda koji živi na određenom prostoru. Vizuelni i gastronomski indentitet jednog društva, ogleda se u kuhinji i prožima različite sfere života. Taj indentitet može postati i globalno prepoznatljiv. Tako na primer, slika u glavi se sama javlja, kada čujemo za italijansku kuhinju, francusku kuhinju, azijsku kuhinju, indijsku kuhinju, meksičnu kuhinju, itd.

Slow food – hrana za telo i dušu

Slow food koncept objedinjuje sve navedeno iznad: brigu o životnoj sredini u kojoj se hrana uzgaja, društvenu svest i brigu o ljudima koji se bave uzgajanjem hrane, i na kraju brigu o onima koji konzumiraju tu hranu.

1989. godine, osnovana je organizacija „Slow food International“, sa ciljem da se suprostavi galopirajućem trendu brze hrane i da se bori protiv sve manjeg interesovanja ljudi za hranu koju jedu.

Koncept „spore hrane“ teži tome da nas navede na razmišljanje odakle dolazi naša hrana, kako se ona proizvodi i kako naš izbor hrane koju jedemo, utiče na svet oko nas.

Ovaj globalni pokret, koji promoviše biološku raznovrsnost, organsku hranu i lokalne tradicije, danas okuplja veliki broj ljudi u više od 160 zemalja sveta (uključujući i Srbiju).

Slow Food veruje da je hrana vezana za mnoge druge aspekte života, uključujući kulturu, politiku, poljoprivredu i životnu sredinu. Kroz naše izbore hrane možemo kolektivno uticati na to kako se hrana uzgaja, proizvodi i distribuira, i kao rezultat toga možemo promeniti svet.

Ambleml slow food pokreta je simbolično – puž. Puž, iako spor, ipak stiže na svoje odredište. Ujedno puž simbolizuje jaku vezu između zemlje i tanjira.

Vizija i težnja je da se konzumira lokalno uzgojena organska hrana, proizvedena na tradicionalan način koji ne zagađuje životnu sredinu, da su namirnice koje se tako dobijaju zdrave i blagotvorne po zdravlje čoveka, ali i da svi oni koji rade na uzgoju i proizvodnji hrane mogu dostojanstveno da žive od svog rada.

Slow food je praktično protivteža dominantnom izvoru hrane koju danas jedemo. Nažalost, najveći deo hrane koja se nalazi u supermarketima, dolazi sa monokulturnih farmi i plantaža, gde se koriste velike količine pesticida, koji zagađuju životnu sredinu i narušavaju biološku raznovrsnost.

Mlečna i mesna industrija se posebno izdvajaju po svojoj surovosti prema farmskim životinjama. Neke druge namirnice, poput kafe i kakaoa, poznate su po dečijem radu, nehumanim uslovima za radnike i slično.

Poslednje, slow food nas podseća da je hranu potrebno poštovati i konzumirati sa uživanjem. Podseća nas da zastanemo i odvojimo dovoljno vremena da jedan kvalitetan obrok podelimo sa nama dragim osobama – porodicom, prijateljima, partnerima. Da cenimo i poštujemo sebe, svoje bližnje, ali i našu planetu koja nas svakodnevno nagrađuje divnim darovima.

Brza moda i sva njena lica

Rezultati više naučnih studija pokazuju da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija, drastično je porasla proizvodnja odeće i obuće. Pojam „brza moda“ nastao je da ukaže na probleme masovne produkcije, sve kraćeg veća trajanja odeće i lanaca proizvodnje ovakve garderobe koji dominiraju svetom.

Tekstilna industrija je ogroman konzument vode. Časopis „Simbioza“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navodi sledeće: „u proseku, na godišnjem nivou se za proizvodnju tekstila i odeće potroši 1,5 biliona tona vode, dok se za bojenje i završnu obradu tekstila potroši oko 200 tona vode za jednu tonu bojene tkanine. Takođe, gajenje pamuka za proizvodnju odeće zahteva oko 20 hiljada litara vode za piće, za produkciju samo jednog kilograma pamuka“. 

Tekstilna industrija je širom sveta poznata i kao grana industrije koja veoma često eksploatiše ljudski rad, te je vrlo neuslovna i nehumana prema radnicima i radnicama.

Setimo se samo velike tragedije koja se desila pre tačno 10 godina u Bangladešu, koja je duboko potresila čitav svet: 24. aprila 2013. godine, fabrika odeće Rana Plaza na periferiji Dake, prestonice Bangladeša, urušila se do temelja. U toj tragediji, poginulo je 1138 osoba, dok je preko 2400 ljudi povređeno. Dominantno su to bile žene, koje su radile prekovremeno, bez pauza, kako bi obezbedile dogovorene isporuke za velike zapadne brendove brze mode.

Istraga je pokazala da su čelnici fabrike Rana Plaza posedovali dokumentaciju koja je jasno ukazivala da objekat nije bezbedan za rad, što su svesno ignorisali da bi ispunili dogovorene targete, bez razmišljanja o tome da dovode u rizik hiljade ljudi.

Rana Plaza je samo jedan od stotina primera, kako nešto nama tako bezazleno (na prvi pogled) poput odeće, utiče na prirodu i ljude oko nas.

Slow fashion – odeća koja je dobra i za ljude i prirodu

Upravo zbog ozbiljnih, višedecenijskih problema koje je uzrokovala brza moda, te koji prate modnu industriju, javila se potreba za drugačijim konceptom, koji će dati rešenja za uzroke ovih problema. Tako je došlo do pojave “spore mode“.

Dunja Jovanović, osnivačica F.fm platforme, koja se bavi promociom održive mode u Srbiji (a i šire), pomogla nam je da bolje razumemo šta je to „Slow fashion“.

Dunja objašnjava da se današnji sistem proizvodnje (brza moda), „oslanja na konstantno plasiranje novih kolekcija, pa tako imamo situaciju da brendovi izbace i preko 50 kolekcija u toku jedne godine. Ovakva proizvodnja, podrazumeva eksploataciju prirodnih resursa ili upotrebu velikih količina veštačkih materijala poput poliestera, najlona ili akrila.“

„Usled ovakve proizvodnje, modna industrija je zvanično četvrti najveći zagađivač na svetu, sa kompleksnim lancima nabavke koji uključuju druge industrije poput industrije mesa, nafte, transporta ili poljiprivrede“ – navodi naša sagovornica.

Dunja navodi da je „spora moda“ termin koji se odnosi na proizvodnju modnih komada. Ona podrazumeva sistem koji se oslanja na promišljenije plasiranje modnih kolekcija, razumnu upotrebu pririodnih dobara i korišćenje biorazgradivih materijala“. 

„Održiva moda je širi pojam koji predstavlja jedan holistički pristup dizajnu, proizvodnji, prodaji, potrošnji i upotrebi odeće, aksesoara i obuće, sa ciljem obnavljanja ekosistema i uz poštovanje i zaštitu ljudskih prava – čime se omogućava ravnopravni razvoj zajednica“, naglašava Dunja.

Slow fashion kao koncept zapravo nas upućuje na stalno promišljanje, solidarnost, razumevanje i poštovanje, ne samo resursa iz prirode koje koristimo, već solidarnost i poštovanje prema svim ljudima koji su uključeni u proces proizvodnje i korišćenja odeće.

Nasuprot proizvodnji što više odeće, za što manje vremena, uz što više uštede na kvalitetu robe, kako bi se postigao što veći profit, što su sve karakteristike koje brza moda ima, spora moda je trezvena, postepena i promišljena. Promišljaju i dizajneri, ali i krajnji korisnici, odnosno kupci.

Dunja Jovanović nam za kraj, daje spisak pitanja koji će nam pomoći da se održivije ponašamo, poslujemo i kupujemo, u skladu sa „slow fashion“ konceptom, bez obzira da li proizvodimo odeću ili smo samo potrošači.

Odgovorom na ova pitanja znaćemo da li se nalazimo na dobroj strani, ili ipak treba nešto da promenimo.

Brza moda ček lista: pitanja za dizajnere i modne brendove

  • koji materijali se koriste (da li su organski, biorazgradivi)?
  • koje je poreklo materijala?
  • kako se nabavljaju materijali?
  • kako se proizvodi odeća?
  • ko je uključen u ove procese i sa kojim se ekonomskim i radnim uslovima suočavaju radnice i radnici koji šiju odeću?
  • kako se upravlja otpadom?
  • kako se proizvodi prevoze do kupaca?
  • kako se proizvodi pakuju i da li su namenjeni za kratku ili dužu upotrebu?
  • da li je materijal reciklabilan i da li sam brend nudi opciju reciklaže (uvezan je sa reciklažnim centrom u svojoj zemlji)?
  • da li se od recikliranih materijala pravi nov komad i zatvara krug proizvodnje?

Pitanja za kupce:

  • kako kupujemo odeću?
  • kako je čuvamo?
  • kako je bacamo i gde?

Usporimo da bismo živeli i uživali!

Obično se kaže da čovek ima 5 čula: čulo dodira, mirisa, ukusa, sluha i vida. Međutim, naša čula kao da su se ulenjila, jer sve češće ne dozvoljavamo sebi da ih koristimo punim kapacitetom.

Kao kada ne vežbate, vaši mišići gube snagu i elan. Tako isto kada potiskujete svoja čula, vi zapravo gubite mogućnost uživanja u svetu koji vas okružuje.

Jasno je da brzina ne podrazumeva kvalitet i efikasnost. Kapitalistički sistem vrednosti decenijama nameće brzu konzumaciju i potrošnju ne zato što je to dobro za nas, već zato što je to dobro samo radi opastanka njega samog – kapitalizma. Jer što se više proizvodi, finansijska dobit je veća.

Svedoci smo da nas je takav način razmišljanja doveo do granice ekološke krize, da su zalihe prirodnih resursa na izdisaju, da se jaz između bogatih i siromašnih samo produbljuje, a da ljudsko zdravlje postaje sve ugroženije.

Zato povucimo ručnu, usporimo i dopustimo sebi da uživamo u svakom danu, svakom obroku i komadu garderobe koji posedujemo. Dopustimo da promišljamo o svim tim stvarima koje smo zaboravili. Samo iskrenim promišljanjem možemo doći do odgovora kako da stvorimo bolji svet.