Reciklirani papir od paklica cigareta tražen među slikarima

Jeste li znali da se od kutija cigareta može proizvesti kvalitetan reciklirani papir za crtanje?

U Japanu je odavno razvijena tehnologija kojom se, od paklica cigareta i drugih vrsta ambalaže sa visokim procentom celuloze, mogu stvoriti različite varijacije art papira.

No, da biste videli kako taj proces funkcioniše, ne morate putovati u ovu dalekoistočnu zemlju, odličan primer imamo i ovde u Srbiji.

Organizacija „Naša kuća“ iz Beograda i njeni štićenici već godinama unazad proizvode umetnički papir od kutija cigareta po tradicionalnom japanskom receptu.

Proizvode ga osobe sa razvojnim teškoćama, a tehnologija je do organizacije stigla zahvaljujući saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju JICA, koja je svoje senior volontere poslala u Srbiju na dve godine, kako bi naše ljude podučili ovom poslu.

Po japansku tehnologiju u Japan

Anica Spasov, iz ove organizacije, kaže da je primarna delatnost organizacije „Naša kuća“, pronalaženje angažmana štićenicima, njihovo uključivanje u zajednicu i briga o njihovim protrebama i razvoju.

„Naša Kuća je udruženje za podršku ljudima sa razvojnim teškoćama, osobama s autizmom, Daunovim sindromom, ljudima koji imaju problema sa koncentracijom, brzinom razumevanja radnje itd. Ideja je od samog početka bila da mi njima obezbedimo posao. „Naša kuća“ funkcioniše kao preduzeće i imamo nekoliko proizvodnih linija“, objašnjava Anica.

Proizvodnju papira od kutija cigareta, započeli su pre četiri godine. Ometao ih je u tom pohodu ’lokdaun’ izazvan COVID virusom, ali podrška Japanske agencije za međunarodni razvoj, bez obzira na sve, nije izostala, pa je projekat nastavljen.

„Pre četiri godine, u Srbiju je došao jedan od japanskih volontera, gospodin Maeda, ekonomista koji je ranije već volontirao u Vijetnamu i Pakistanu na sličnim projektima. Njegov zadatak, bio je da sa nama razvije proizvodnu liniju, koja bi bila finansijski održiva jednog dana, kada on ode“, kaže Anica.

Japan već četvrti put šalje svoje volontere koji dolaze da pomognu razvijanje proizvodne linije ili programa za radno osposobljavanje i zahvaljujući njihovom angažmanu mreža koju je razvila „Naša kuća“ počela je da se širi.

„Proizvodnju papira po njihovoj tehnologiji, započeli smo po povratku sa studijske posete Japanu. Naši zaposleni su tamo učili kako se pravi umetnički papir, po najvišim ekološkim principima.

Sada možemo da kažemo da smo eksperti za takav način proizvodnje. Za sada reciklirani papir proizvodimo od praznih paklica cigareta, jer je to najkvalitetnija sirovina koja se može naći na tržištu. Japanci to rade i od tetrapak ambalaže.

Mi, sa druge strane, imamo dostavu sirovine koja je fantastična jer, na našu korist, a na opštu žalost, mnogo više ljudi koristi duvanske proizvode nego u Japanu“, kaže Anica.

Kako se reciklirani papir pretvara u art papir?

Kako bi proizvodnja papira bila kontinuirana, a organizacija zadovoljila veliku potražnju, bila je potrebna i stalna dostava sirovine. Napravili su kampanju preko Fejsbuka, zamolili građane i firme da prikupljaju paklice. Zaposleni iz „Naše kuće“ redovno su odlazili po sakupljene paklice u Beograd i Novi Sad.

„To sad već traje jako dugo i neverovatna je količina paklica koja nam danas stiže iz čitave Srbije. Shvatili smo da građani na neki način ovim peru svoju savest, jer su svesni da nije dobro što puše, ali eto slanjem kutija, nekom drugom pružaju pomoć“, objašnjava Anica.

Kada kutije pristignu u njihov mali pogon, oko 25 štićenika kojima je ovo prvi posao u životu ručno odvajaju slojeve papira.

Postoje šareni plastificirani delovi koji se odmah odbacuju, a papir koji odlazi u dalju preradu je takozvani beli papir. Ukoliko su ti upotrebivi slojevi kutija nijansirani, to ne predstavlja problem – od njih se dobije šareni papir koji izuzetno odgovara umetnicima.

Papir se nadalje odvaja i mašinski secka. Onda odlazi u aparat za mešanje gde se rastvara na vlakna, do najsitnijih sačinitelja. Napravi se kompaktna kaša, takozvana celulozna pulpa koja mora da se vrti oko 20 sati bubnjevima napunjenim vodom.

„Tu pulpu nadalje rastvaramo u zavisnosti od toga koju debljinu papira želimo da dobijemo. U takvu smesu zaranjamo ram sa sitom i mrežicom. Kada se na mrežici napravi sloj papira, ram vadimo i nosimo ga na usisavanje“, opisuje Anica.

Tu posao nije gotov. Takav sirov papir usisava se jakim usisivačima za vodu. Vlažnost se iscedi što je moguće više, a papir se prebacuje na filc. Valjkom se skida sa filca i prenosi na drvenu ploču gde se suši.

Slike, grafike, marketinški materijal…

Proces je, kaže Anica, komplikovan i zahteva preciznost. Sastoji se od više radnji koje se moraju ispuniti, pa je odličan da se u njega uključe ljudi sa različitim mogućnostima, koji su sposobni da rade samo određene stvari. 

Osušeni papir se slaže i na kraju nudi na tržištu.

„Reciklirani papir najviše koriste umetnici i od nas naručuju različite strukture i debljine papira. Postaje pravi izazov za nas da ispunimo njihove zahteve. Nekima treba što grublji proizvod, gotovo škart, drugima savršeno uglačan papir.

Umetnici do nas najčešće dolaze kroz društvene mreže i interesovanje se lagano, ali konstantno širi. Naš papir je stigao i do jednog filma, a Muzej Jugoslavije je na njemu štampao svoje kataloge. Radili smo za razne marketinške agencije“ kaže Anica. 

Pokazalo se takođe da umetnički papir odlično prima štampu. Za neke umetnike štampali su grafike.

„Kada je spisateljica Katarina Majić završila svoju „Ekološku čitanku“, štampali smo je na našem papiru. Uradili smo poseban tiraž od 50 komada kao specijalan poklon. Sa njom sada radimo na štampanju knjige za decu „Da smeće postane cveće“. Katarina je dozvolila da mi budemo ekskluzivni prodavci ove knjige, a da čitav tiraž bude urađen na papiru koji proizvedemo“, kaže Anica.

Socijalni benefiti

Nije priča o umetničkom papiru po japanskoj recepturi samo ekološka. Ekologija je, naravno, u srcu ove delatnosti. Ovaj poduhvat ima i snažnu socijalnu i ekonomsku komponentu.

„Naši korisnici imaju posao. Mogu da rade dva, tri, četiri sata. Onoliko koliko žele i mogu. Zna se kolika je cena satnice i po broju sati su plaćeni. Ne možemo reći da je to ekonomski isplativo, zato što niko od njih ne može da radi osam sati, ali to možda i nije poenta.

Radimo na njihovom samopouzdanju, podižemo im socijalnu kompetenciju. Oni su deo jednog tima koji radi na inovativnoj tehnologiji, njihova uloga u svemu tome je velika, a njome se lakše uključuju u zajednicu“, pojašnjava Anica.

I tu nije kraj. Organizacija je započela saradnju sa profesorima na Tehnološkom fakultetu jer planira da proširi proizvodnju na papir izdvojen iz odbačenih tetrapaka.

Razvoj proizvodnje i nove funkcije za reciklirani papir

„Sa profesorima radimo na pronalaženju organskog polimera koji će biti aditiv za papir i dati mu nova svojstva, poput nepropusnosti. Plan je da pravimo ambalažu za dostavu. Nedavno smo došli smo do formule za aditiv koji je potpuno ekološki i neškodljiv i kreirali prototip posude.

Ostalo nam je da uradimo kalupe pa da napravimo dvadesetak različitih posuda. Tako ćemo reciklirani papir staviti u novu funkciju. Uslov je od početka bio da naše dostavne posude ponovo budu biorazgradive i preradive“, kaže Anica.

Zajednica proizvođača japanskog papira od paklica cigareta raste. Širi se mreža organizacija koja će u drugim sredinama u Srbiji pokrenuti isti posao. Jedna je u Kragujevcu druga u Zaječar, treća u Aranđelovcu, pa u Novom Sadu.

„Naša kuća“ širi mrežu i na manje gradove da građani i u tim sredinama sakupljaju ambalažu, a da osobe sa teškoćama u razvoju u svom mestu imaju priliku da budu angažovani i uključeni u zajednicu.