Dunavske ale – upcycling kao spoj ekologije i kreativnosti

Znate li šta je to „Upcycling“?

Kreativna ponovna upotreba iskorištenih materijala, na način da im se podiže vrednost, poznata je još od početka devedesetih godina u svetu. Prvi koji je pomenuo termine „upcycling“ i „downcycling“ bio je Thornton Kay u članku koji se pojavio u štampanom izdanju SalvoNEWS, a ovakvom vrstom umetnosti bavi se veliki broj umetnika i zanatlija širom sveta.

Ukratko, Upcycling se pojavio kao rezultat stava da ako želimo da ponovo koristimo stare stvari nije potrebno da gubimo na kvalitetu materijala. Kreativnom transformacijom recikliranih materijala, možemo povećati njihov kvalitet, tako što ćemo im dodati umetničku ili ekološku vrednost.

Igor Jezdimirović iz udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, kaže da je upcycling aktivnost kojom dodatno čuvamo prirodu i stvaramo predmete od materijala koji bi, na drugačiji način gubili vrednost ponovnom upotrebom.

„Šta se u stvari dešava? Kada pričamo o otpadu i reciklaži, trudimo se da sakupimo što je više raznovrsnog otpada i pošaljemo ga na reciklažu gde je to moguće. Međutim, prillikom slanja otpada na reciklažu, dolazi do gubljenja njegovog kvaliteta.

Kada pokupite flaše, u sistemu koji trenutno imamo u Srbiji, nije moguće ponovo napraviti flaše koje možemo upotrebiti za istu namenu, već moramo da primenimo takozvani downcycling. Mi sve vreme spuštamo vrednost onoga što dobijamo samim procesom reciklaže“, objašnjava Igor.

Metal idealan za upcycling

Prema njegovim rečima jedino gde je moguće održati kvalitet proizvoda koji se dobija reciklažom materijala je u metalima.

„Metali se pretapaju, pa ako je neki tanjir dobijen iz starog ili novog metala nije bitno, jer je kvalitet ostao isti ili vrlo sličan. I kod stakla je slična situacija. Od njega naprednijom tehnologijama možemo ponovo dobiti isti proizvod.

Kod plastike i drugih materijala uglavnom se gubi na vrednosti u procesu reciklaže. Da bi se to predupredilo, smišljen je proces upcyclinga. Tu, umesto da se vrednost gubi, ona se dodaje i povećava“. Kaže Igor.

Kako su stvarane Dunavske ale

Zahvaljujući mogućnosti da se kreativnom transformacijom povećava vrednost recikliranim materijalima, „Inženjeri zaštite životne sredine“ osmisli su projekat „Dunavska Ala“ koji je realizovan u sklopu obeležavanja Novog Sada kao prestonice kulture, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Fondacijom Novi Sad 2022.

„Imali smo aktivnosti gde su mladi iz Srbije, Švedske, Japana, Tajlanda, Rusije, Bugarske i Italije, zajedno sa troje profesionalnih umetnika iz Novog Sada, pravili skulpture od metala koji su bili namenjeni za reciklažu.“, objašnjava Igor.

Umetnici i njihovi gosti koristili su reciklirani inoks da bi napravili kante za otpad, koje imaju i umetničku vrednost.

„Na kraju, sve što smo napravili, predstavili smo na izložbi na Štrandu u okviru aktivnosti Dunavsko more. Prikazali smo sve eksponate i na Sajmu ekologije prošle godine“, podseća Igor.

Projekat Dunavska ala pokazao je na taj način da nešto što je za reciklažu može i da se unapredi, tako što će od materijala nastati umetničko delo.

Povećali su mu realnu vrednost i dodali umetničku i estetsku. Na ovaj način sve veći broj umetnika stvara, ali kod nas je ekološka svest na veoma niskom nivou, pa je i broj umetnika koji pokušavaju da stvaraju na ovaj način, mali.

Prikupljanje metala

Novosadski vajar Dejan Jankov bio je glavni umetnik na ovom projektu. On kaže da je konačan izgled umetničkih objekata, diktiran njihovim predznanjem o upotrebnoj vrednosti, svrsi i nameni kante za odlaganje opšteg otpada, te mitološkim narativom preuzetim iz narodnih priča o hibridnoj ali.

„Čak je i komunalna služba održavanja Štranda postavila  uslov da sami objekti moraju da ostanu u dimenzionalnom okviru standardne gradske kante za otpad. U takvim posebnim uslovima, sakupljanje i biranje metalnog otpada, otvorilo je jednu sasvim novu dimenziju stvaralačkog toka“, objašnjava Dejan.

Кonkretno sakupljanje, započeto je dva meseca pre volonterskog kampa u Jazku, na stovarištu preduzeća za reciklažu i promet sekundarnih sirovina „Jugopan“ u Žablju. Braća Sveta i Bane Zrnić, vlasnici, izašli su umetnicima u susret obezbeđujući im dovoljno vremena za pažljivo odabiranje, skladištenje i savetovanje.

„Čak su i zaposleni, pored svojih dnevnih obaveza, preuzeli deo sakupljanja posebnih metalnih elemenata prikladnih za izgradnju objekta. Napominjem ovo, jer sam iz ličnog iskustva znao da, da bi se obezbedio kvalitetan asortiman, uvek je morao da postoji kontinuirani vremenski i misaoni tok združen sa praktičanim radom“, kaže Dejan.

On napominje kako se može reći da je osnovni oblik kanti koje su pravili, proistekao iz predhodne svrhe dotrajalih pedeset i osamdesetlitarskih prohromskih bojlera.

Time je uslov komunulne službe bio zadovoljen, a narativ ispoštovan prohromskim cevastim profilima, izduvnim granama i drugim elementima izduvnih sistema iz automobilske industrije, koji svojim izgledom podsećaju na tela gmizavaca.

„Preko pola tone prohroma, transportovano je zatim u Jazak, gde se u julu održala vajarska radionica međunarodnog volonterskog kampa. Prvih nekoliko dana bilo je posvećeno druženju i analiziranju pojma ale, te šta ala predstavlja u različitim kulturama iz kojih su volonteri došli.  

Pored mene, vođe radionice bili su kolege umetnici Ede Sinkovič iz Mađarske, koji svoj umetnički rad već godinama bazira na upotrebi otpadaka, i Jovan Ranković, sa kojim sam već predhodno sarađivao na nekim projektima.

Ede je neprestano komunicirao sa mladim volonterima i pomagao im da shvate značaj reciklaže i nadogradnje u vremenu koje će ovi mladi ljudi naslediti od nas, i kojim će u budućnosti upravljati, dok smo Jovan i ja bili orijentisani na praktični vajarsko-bravarsko-zavarivački rad“, priča Dejan.

Upcycling gmizavci, roboti, aždaje

„U naredne dve nedelje, naše malo društvo bacilo se na posao oblikovanja osnovnog oblika trbuha u koji se otpad ubacivao, na kojima smo ugradili poklopace prohromskih šerpi kao zaštitu od kiše,  a na sve to nakalemili cevaste gmizavičaste profile.

Rezultat je  groteskni, antropomorfni, proždrljivi hibridni sklop, izgledom negde između pretećih peći iz čijih sulundara samo što ne kuljaju dim i vatra, i naivnih futurističkih filmskih robota druge polovine 20. veka.

Kako ističe, ovaj projekat je izuzetno značajan, jer je okupio ljude različitih kultura, jezika i profesija združenih u stvaralačkoj umetničkoj akciji.

Time je i sama umetnost istakla svoju jedinstvenu ulogu u savremenom životu čoveka i njegovom osvešćivanju civilizacijskog problema akumulacije i neodgovornog upravljanja otpadom i sve agresivnije i apokaliptičnije ugroženosti zemaljskog vremena i prostora.

„Sama ideja Upcyclinga, upotrebiti upotrebljeno i stvoriti nešto novo, prati sve najsavremnije tokove i potrebe savremenog društva. U prvom planu je problem sve veće želje za proizvodnjom i posedovanjem, a zatim i nekontrolisanim nagomilavanjem i zagađivanjem životne sredine.

Današnji čovek je okružen otpadom“, upozorava Dejan. – „Otpad i njegova upotreba kao osnovni gradivni element, često se prožima kroz moj umetnički rad,  verujem da je to najmanje što mogu da učinim za svoju zajednicu.

Sa druge strane, upotrebiti već upotrebljeno, otvara jedno novo polje u kojem se neprestano posmatra preplitanje oblika najraznovrsnijih izgleda i svrha, koji u realitetu često nemaju nikakve reference.

Baš to za mene predstavlja neverovatan izazov; stvoriti novi sklop u kojem su sve različitosti nevidljive, ili bolje rečeno, ujediniti suprotnosti.“, kaže Dejan.

Primeri umetnosti kreirane kroz upcycling

Đulija Đakomini iz Italije učestvovala je u ovom projektu i kaže da je inspiraciju za svog, recikliranog, zmaja dobila iz italijanskog poimanja zmaja.

„U hrišćanskoj kulturi zmaj se smatra zlim stvorenjem koje predstavlja pakao i zemlju. Međutim, u Italiji je zmaj takođe dostojan protivnik. Postoje mnoge legende gde vitezovi ubijaju zmajeve kako bi zaštitili narod, dobijajući time i slavu. Kada Italijani hoće da pokažu svoje oduševljenje za nečije izuzetne sposobnosti, Italijani koriste reč zmaj“, kaže Đulija.

Matilda Bertils iz Švedske kreirala je švedskog zmaja.

„Kada sam birala između četiri dela za svog zmaja, mislila sam na nordijskog mitološkog zmaja, zmiju Midgarda. Po legendi je bila toliko velika, da je mogla da se omota oko Midgarda i da grize sopstveni rep.

Zato sam izabrala velike cevi koje predstavljaju njegovo telo. Takođe sam želela da iskoristim švedskog crtanog junaka zmaja Bolibompa i da prikažem njegovu razigranost koja je predstavljena u obliku leptira.

Zajedno sa umetnicima sam postavila cevi da se okomotaju oko bojlera i iskoristila otvor od cevi za ubacivanje čepova flaša.“, kaže Matilda.