Ispravka nepravedne reputacije: oda magarcu

Podelite ovaj post:

Uprkos lošem glasu, magarac je ljupka, inteligentna i pravdoljubiva životinja, i dragocena ispomoć stočarima.

Magarca prati kontroverzna reputacija. S jedne strane, ime ovog četvoronošca iz porodice  konja, metafora je za glupost i tvrdoglavost, pa takvom poređenju posežemo kad opisujemo nesuvislu i zadrtu osobu.

Izraz „namagarčiti“, koristimo kad hoćemo da istaknemo da je neko zloupotrebio nečiju naivnost, da bi ispao pametniji. U detinjstvu se sa nekim sprdamo, tako što mu krišom podmetnemo „magareće uši“ na zajedničkoj fotografiji, pa se posle svi smeju „etiketiranom“.

Izdvojena klupa u učionici, rezervisana za nevaljalce, takođe se naziva „magarećom“. Isti epitet nosi i životno doba između detinjstva i odrastanja, kad nam hormoni podivljaju i nismo sasvim čisti u glavi.

Branko Ćopić je tim godinama posvetio roman, posmatrajući mladalačke obešenjakluke sa razborite distance. Nenad Dizdarević je knjigu ekranizovao, skupa sa Tarikom Haverićem.

Svim tim gestovima, mahom omaložavajućeg tipa, mi em magarcu činimo nepravdu, em pokazujemo da nismo dobro obavešteni.

Jer, nauka je eksperimentalno dokazala, da je magareća inteligencija jednaka psećoj, u koju se često kunemo, kao i da to što ponekad okleva u izvršavanju komandi, zapravo znači da promišlja.

Zato smo mi od magarca mnogo gluplji kad ga teramo na nešto za šta on ispravno proceni da je pogrešno ili preteško. Pa se ukopa, i ni makac, bez obzira na sankcije ili nagrade.

Zbog te svoje osobine, nije dobar za ratne pohode, dok daleko poslušniji konj jeste, i zato i pobira lovorike. Takođe, magarac vam nikad ne bi naneo kakav belaj, osim ako to debelo ne zaslužite.

Istina je i da pre no što vam ispuni želju, on mora da vas bolje upozna. Ako mu se svidite, primiće vas u svoju magareću familiju i štititi na svojoj livadi, a ne obrnuto, kako (priglupo) verujemo. Magarac stoga može biti pouzdan čuvar dece, baš kao što se stara da stado ovaca ostane na okupu.

Uloga magarca u religijama

Odstupanju od činjenica smo skloni i pri njegovoj afirmaciji: ne nosi svaki od njih znak krsta na leđima, kao što obično tvrdimo, već samo oni što potiču od nubijskog magarca. Somalijski ima prugaste noge i možemo ga sresti samo u Etririji, Somaliji, Etiopiji i Sudanu, ako imamo sreće. Jer, i tamo je retka zverka, sa svega nekoliko stotina preteklih jedinki.

Magarac je pripitomljen ranije od konja, pre oko 5.000 godina. Azijski – kulan, nije se dao ukrotiti, te još divlje luta po tamošnjim stepama i polupustinjama. Australijski i američki magarci prvo su domesticirani, a zatim se oteli kontroli, kao i oni što žive na severu Kipra.

Boja krzna im je obično siva ili mrka, a samo ponekad crvenkasta. Ima ih i šarenih, a belih vrlo retko, kada se zovu austrougarski albino ili barokni.

Otkud „nubijcu“ pomenuti beleg na plećima? Po hrišćanskim predanjima, najslavniji u ovoj podvrsti bio je verni pratilac Isusa Hrista, pa zato i svedok njegovog razapinjanja. Kako taj prizor nije mogao da gleda, okrenuo je leđa na koja je pala senka znamenja Hristovog stradanja. Nubijski magarac tu sramotu čovečanstva i dalje nosi na grbači.

Bio je on uz Hrista i u drugim biblijskim prilikama, pa je s njim ušao u Jerusalim1„Biblija – Psalam 118, u nedelju koja se proslavlja praznikom Cveti, a pada sedmicu pre Vaskrsa.

Stoga je magarac ovekovečen na brojnim freskama i ikonama. U oba Zaveta, Starom i Novom, magarac se spominje u kontekstu punom uvažavanja. U istoriji jevrejskog naroda bio je simbol rada, mira, a ponekad i bogatstva.

Magarac simboliše i neodlučnost, zahvaljujući francuskom filozofu iz 14. veka Žanu Buridanu. Njegova teza o slobodnoj volji, zasniva se na priči o jednom magarcu koji je skapao od gladi, ne mogavši da se opredeli između dva podjednako udaljena plasta sena.

Čuvena je i Valamova magarica, ali iz sasvim drugačijih razloga. Ona je navodno ovog proroka spasila od sasvim izvesne pogibelji. Zaslužene time što je, po naredbi moavskog cara Varama, namerio da prokune narod Izrailja, čemu se isprečio jedan anđeo sa isukanim mačem.

Valam anđela nije primetio, al’ magarica jeste, te je stala da njače, a zatim ga i ljudskim glasom opomenula, te je ovaj odustao od svog kobnog nauma. Inače, Jehova bi se s njim obračunao, kao sa  mnogim drugim jevrejskim neprijateljima.2Knjiga brojeva, brojevi 22:28

U Starom Egiptu magarac je bio simbol boga Sunca (Ra), dok je u drevnoj Grčkoj izjednačavan sa Dionisom, bogom plodnosti, vina i uživanja.

Današnje vreme čuda

I danas se desi neko čudo vezano za tovara, kako još zovu ovog stvora. Tako je Nišlija Dušan Stojanović, vlasnik prihvatilišta za životinje, lane posvedočio da je video magarca Mihajla kako plače. Time mu je navodno iskazao zahvalnost što ga je izbavio od nečasne smrti – u mašini za mlevenje mesa jednog proizvođača kobasica.

S tim u vezi, poznato je da magarac oplakuje smrt svog omiljenog sadruga iz krda. Inače, bliskost za života iskazuje lizanjem i zajedničkim valjanjem po livadi.

Što se praktičnih stvari tiče – magarac je vrsta prevoznog i transportnog sredstva u ruralnim predelima, a posebno u planinskim bespućima, i to mahom mediteranskim, s obzirom da ne trpi hladnoću.

Uprkos tome, on je gotovo istrebljen u Dalmaciji i Crnoj Gori, pa se njihov rasplod podstiče na specijalizovanim farmama.

Magarac kao atrakcija farme

Takva je jedna u selu Martinići blizu Spuža kod Podgorice, i pripada Darku Sаvеljiću, zaposlenom u Agenciji za zaštitu životne sredine. I često angažovanom da voda turiste po crnogorskim vrletima.

Farma magaraca Martinići. Foto: Darko Saveljić

U sklopu ture, Saveljić strancima organizuje domaći ručak kod tamošnjih seljaka. Jednom su prilikom, tako, nabasali na domaćina u čijem je toru, pored ostale stoke, bila i jedna olinjala magarica. Privezana lancem od zadnje noge do obližnjeg kočića

Darko se sažalio na njeno stanje, te je vlasniku ponudio trampu: daće mu ovna odlične rase vitemberg, za tu zapuštenu siroticu. „Čovjek se, naravno, složio, čemu su se gosti čudili, zaboravivši na ovaj drevni vid trgovine“, on objašnjava.

Kad je došlo do primopredaje, magarica se bila opulila, pa je novi vlasnik bio na dobitku. To ga je iniciralo da napravi farmu.

Magaricu je nazvao Marta, ne samo po selu, već i po imenu ćerke svog bliskog prijatelja.

Nekom bi asocijacija krenula u pravcu jedne od sestara biblijskog (preminilog, pa oživelog) Lazara iz Betanije. Onoj, navodno blesavijoj, jer su joj bili miliji kućni poslovi nego da sluša besede Hrista, što je činila Marija, po predanju – mudrija.

Svoj smeli poduhvat, Darko je objavio preko Fejsbuka, pa se na farmi sjatila gomila znatiželjnika, i dece i odraslih. Martinići su ubrzo postali prava atrakcija.

Cena ulaznice je sada – obrok za jednu od uglavnom magarica. Listom pitomih i maznih, što je, između ostalog, efekat klasične muzike koju im „farmer“ pušta.

Njihova urođena nežnost, u Martinićima služi da bi se ublažili simptomi autizma. Sezonski, uoči Nove godine, ovde se pravi bal, kada se „pjeva, kuha vino, prave priganice, služe proizvodi domaćinstava iz Parka prirode dolina rijeke Zete, kojoj selo i pripada“.

„Pred magarcima smo svi isti: i ministar i radnik na održavanju puteva“, jedan je od slogana manifestacije.

Farma magaraca Martinići. Foto: Darko Saveljić

Specifičnost farme jeste i u tome što Darko mališanima i onima sa disajnim problemima, daje da se napiju magarećeg mleka.

Magareće mleko

Ono je zapravo prava dragocenost, jer ga ženke daju samo kad na svet donesu mlade, što se dešava godinu dana, do 14 meseci od začeća. Mleko je izuzetnog kvaliteta i preporučuje se za plućne i bolesti disajnih puteva. U prošlosti je služilo da spreči da magareći kašalj pređe u bronhitis ili astmu.

Egipatska kraljica Kleopatra se u mleku magarica (navodno) kupala, da sačuva lepotu i elastičnost kože. Danas se u istom cilju, ali u širem krugu mušterija, koriste pomade na istovetnom osnovu, i nisu ni malo jeftine. Kao uostalom ni mleko koje košta 50 evra po litru.

Razlog tome je krajnje jednostavan – magarice u navedenom periodu daju oko 300 ml mleka dnevno, dok ostatak čuvaju za svoj podmladak. Zauzvrat traže samo nešto ovsa, sena, kukuruza, hleba, ako se ne vode na ispašu.

Specijalni rezervat prirode Zasavica. Foto: ORCA

U Srbiji je ovom proizvodnjom prvi počeo da se bavi Specijalni rezervat prirode Zasavica. Upravnik Slobodan Simić imao je istu ideju kao i Saveljić – da spreči da ovo veličanstveno biće nestane.

Simićena se zamiso zapatila, iako slabašno, premda je magarac čuven i kao dragocena ispomoć ovčarskim psima pulinima.

Magarac je ispomoć stočarima

Jer, gde on hodi, i ovce će znati da je bezbedno. Magarac će se suprotstaviti i vuku, tako što će opet da se ukopa. Svestan da je sporiji od tog karnivora, pa nema vajde od bežanja, on se, valjda, pravi da je mrtav, kao da je čuo preporuke o vladanju pri susretu sa medvedom.

Ipak se uglavnom drži kao ukras u etno-gazdinstvima, gde mu se posvećuje dosta pažnje. Tako i treba, i mora, zato što magarac pamti represiju.

„Može da prođe i godina dana, da se on osveti. I da ritne ili ugrize gazdu koji ga je maltretirao“, otkriva Srba Stanojev iz Sakula. Posebno je tovar osetljiv ako se to dešava bez ikakvog razloga, osim pijanstva vlasnika.

Kuriozitet je i stil ritanja, ne samo otpozadi, već i sa strane, što konj i krava ne mogu, a magarcu je svojstveno. Stoga njegov osvetnički potez ume baš da iznenadi onog što je svoju krivicu odavno zaboravio.

Pamti on i dobročinstva, i to detaljno. Zato njušku gura ka baš onom džepu iz kojeg dobija šargarepu ili detelinu.

Magarac voli sve vrste nežnosti, samo mu uši ne diraj, kako Stanojev apeluje. Tada će da zamahne glavom, u težnji da izbegne kontakt sa delom tela koji mu služi za regulaciju temperature.

Pa ti onda reci da je glupa životinja!

Ovom panegiriku možemo dodati još štošta, u nadi da ćemo zatrti loš, a neumestan glas o ovoj plemenitoj životinji. Hrabroj u meri svoje promišljenosti, i vrednoj do granica zdrave ljudske pameti.

  • 1
    „Biblija – Psalam 118
  • 2
    Knjiga brojeva, brojevi 22:28