Festivali sa Stare planine u službi zaštite prirode

Podelite ovaj post:

U poslednjih desetak godina, Stara planina postaje sve popularnije turističko odredište. Međutim, još pre toga, postala je sinonim za ekološki narodni pokret – Odbranimo reke Stare planine, koji je nastao 2018. kao protestni odgovor na pokušaj da se izgrade mini-hidroelektrane na Staroj planini.

U ovom pokretu učestvovali su meštani, ali i aktivisti iz drugih delova Srbije, te je tako počela da nastaje jedna nova domaća heterogena ekološka zajednica, koja se od tada svake godine neguje na festivalima Stare planine.

Festival slobodnih reka i planina – Topli Do, Stara planina

O Festivalu slobodnih reka i planina, koji se već treću godinu za redom održava u Topom Dolu, amaterskom festivalu fotografije, filma, muzike i tradicije, govori Srđan Cvetković, istoričar, osnivač festivala i aktivista pokreta „ Odbranimo reke stare planine“.

Topli Do u jutarnjoj izmaglici. Autor: Slobodan Cvetković.

„Ideja o osnivanju festivala je nastajala u danima kada smo držali barikade u Toplom Dolu, i kada se tu okupljao različiti svet, iz cele Srbije, a i šire. I onda tu negde uz vatru, u trenucima zanosa i kreativnosti, razmišljali smo, šta dalje, kada budemo odbranili selo, kako da mu udahnemo život, jer je ono bilo prilično zamrlo i gotovo prepušteno zaboravu.“

Festival slobodnih reka i planina. Autor: Stefan Ćirić.

Odbranimo reke Stare planine

Cvetković ističe da je pokret „Odbranimo reke Stare planine“, koji se od 2018. borio protiv uvođenja mini-hidroelektrana i „stavljanja reka u cevi“, stvorio široku masu najrazličitijih ljudi koji svi imaju zajednički cilj – zaštitu prirode.

Ova zajednica, kroz festivalski život, nastavila je da potvrđuje svoje ekološke vrednosti i da širi i prenosi vest kroz fotografiju, film, pesmu i turizam. Sve više ljudi, počelo je vrlo ozbiljno da shvata da zaštita reka Stare planine znači borbu za čistu vodu i svima dostupnu prirodu, za zdrav život cele zajednice.

Budući da je sama zajednica pokrenula ekološku borbu, potpuno je prirodno bilo da ona i učestvuje u festivalskom životu koji se odvija u ime te iste borbe. Ali ko sve čini tu zajednicu?

Novo toplodolstvo: i tradicija i savremeno u službi zaštite prirode

„Želeli smo da stvorimo novo toplodolstvo“, navodi Cvetković i nastavlja: „ljudi koji su različiti, a opet u nečemu slični. […] Ima tih starih gorštaka, ima nekih pionira turizma, ima tih nekih hipija, oni ih zovu „čudaci“, ima nas koji dolazimo kao neki povratnici, kao ljudi koji žive na dve noge… Cilj nam je bio da izmirimo sve te ljude koji su različiti po ideologijama i shvatanju života i da svi imaju svoje parče neba.“

On dodaje da je pogram najbolji pokazatelj duha festivala, jer se na muzičkom programu može čuti sve, od bluza i roka, do tradicionalnog srpskog kola, a i jedni i drugi, i moderni i tradicionalni činioci programa, usmereni su ka slavljenju prirode koja ih okružuje.

Ovog leta, posetioci festivala igrali su kolo, dok je iza njih na platnu projektovan filmski snimak iz 1936. godine. njihovih predaka, meštana Toplog Dola. kako su na tom istom mestu igrali kolo. „Taj performans nazvao sam Kolo živih i mrtvih,“ kaže Cvetković.

Festival slobodnih reka i planina. Autor: Stefan Ćirić.

Pored muzičkog programa, festival ima i takmičenje u fotografiji, kao i takmičarski filmski program, na temu ekologije i tradicije.

„Seljaci vole da ocenjuju filmove. Čak i oni koji jedva znaju da pišu, vole da ocenjuju, pa im onda ja popunjavam. Oni mi kažu: „Napiši mi taj i taj.“ Tako se osećaju ispoštovano. Zanimljivo im je da učestvuju, sama ta scena ih impresionira, jer nemaju priliku to da vide,“ kaže naš sagovornik.

Pored glavnog programa, svake godine festival čine i dodatni prateći programi u vidu radionica, izložbi, promocija knjiga, pa čak i turnira u malom fudbalu. Festival prate i organizovane planinarske ture.

Stara planina nam omogućava da sa ovog festivala ljudi odu sa pojačanim osećanjem pripadnosti prirodi, većom željom da je brane i čuvaju. Takođe odlaze i sa povezanošću sa narastajućom ekološkom zajednicom, koja postoji i u vidu Fejsbuk grupa „Ja ❤ Topli Do“ i „Odbranimo reke Stare planine“ u kojoj se članovi redovno obaveštavaju ukoliko se povedu nove ekološke borbe.

Festival „Bistre reke“ – Temska, Stara planina

Stara planina je, već drugu godinu zaredom, domaćin i festivala „Bistre reke“ u Temskoj. To je festival dokumentarnog filma čiji je glavni organizator Fakultet dramskih umetnosti. O festivalu govori Narcisa Darijević, redovna profesorka dokumentarnog filma na Fakultetu dramskih umetnosti i osnivačica festivala.

Festival „Bistre reke“. Autorke: Narcisa Darijević i Nika Marković.

Studentski dokumentarni ekološki film

Dokumentarni filmovi su vrlo često društveno angažovani. Oni dokumentuju stvarnost, što objektivnije mogu. Kada se objektivno pogleda lepota prirode, poput prirode Stare planine, ali i zagađene reke, posečene šume i svi objektivni podaci koji nedvosmisleno pokazuju šta se dešava sa planetom Zemljom, poruka utoliko glasnije poziva na akciju.

Za studente, kao mlade generacije na kojima će ostati ovaj zagađeni svet, utoliko je važnije da se bave ovom tematikom. Stoga je profesorka Darijević pred njih postavila jedan izrazito važan i dugoročan domaći zadatak. Dok im Stara planina omogućava da provedu letnje studentske dane u svežoj prirodi Temske, aktivizam im ulazi pod kožu, a da oni toga možda i nisu svesni.

„Naš festival je nastao kao promocija studentskog dokumentarnog filma, zato što u Srbiji još uvek ne postoji festival studentskog dokumentarnog filma.

Ideja nam je bila da se bavimo decentralizacijom kulture i da se pomerimo u neko mesto gde nema mnogo kulturnih dešavanja, kao što je Stara planina. Razlog je to što podržavamo ideju da su umetnost i kultura potrebne svima, a ne samo onima koji su blizu nekih centara moći.

Drugi razlog, zato što se tamo ljudi već godinama bave odbranom reka i borbom za čistu životnu okolinu, za ekologiju… zato smo i naslovili festival „Bistre reke“, a i tema nam je ekologija i uglavnom su filmovi koji se prikazuju na festivalu, zapravo filmovi koji imaju ekološku temu.“

Naša sagovornica kaže da, iako organizatori nemaju direktne kontakte sa ekološkim aktivistima sa Stare planine, njihov festival jeste inspirisan njima. „To što smo mi tamo, jeste direktna podrška njima i njihovom pokretu.“

Napušteni bioskop

Kao i u Toplom Dolu, organizatori festivala u Temskoj, pored prirodnih lepota zatekli su i mnogo razrušenih objekata kojima je bila potrebna obnova, a među najznačajnijim izdvaja se napušteni bioskop koji je postao glavno središte festivala.

„U Temskoj postoji stari, napušteni bioskop, koji su napravili pre šezdeset-sedamdeset godina, koji je nekada izgledao fantastično, koji ima binu, koji ima mogućnost i za pozorišne predstave…

Naravno, to je sve uništeno, razrušeno, devastirano, kao i sve što se tiče kulture u našoj zemlji. I onda smo imali tu potrebu, ja sam imala potrebu da obnovimo taj bioskop i da se sve dešava u bioskopu. Sa tehnikom sa Fakulteta dramskih umetnosti, tehničkim licima zaposlenim na fakultetu, profesorima, otišli smo tamo i napravili bioskop.

Na svetu ima i boljih i kvalitetnijih, ali takvog bioskopa nema nigde. To je bioskop u kome su sedišta bale slame, koji su prekriveni pirotskim ćilimima. To je nešto što svake godine stvaramo, studenti i ja jedni drugima dajemo bale slame pa to poređamo.

Foto: Festival „Bistre reke“. Autorke: Narcisa Darijević i Nika Marković.

To je jedan od najuzbudljivijih događaja, kad se ide po selu, kad se na kamion prvo natovare bale slame, pa se onda ide u bioskop, i mi smo tamo napravili sve, imamo media wall, gde se slikamo, imamo crveni tepih, po kome naši gosti dolaze,“ kaže Darijević.

Dalje opisuje prizor projekcije na festivalu, koja zbog nedostatka dometa još više omogućava osećaj povratka u prošlost, u vreme kad je bioskop i sagrađen: „To je potpuno fantastično uveče, kad se upale svetla, kad bioskop počne da radi, kad vidite bake iz sela koja su sa maramama ili stariji ljudi koji dođu lepo obučeni, sede, gledaju bioskop.

Naravno, ima puno dece koja dolaze tamo da gledaju i to je stvarno fantastično uveče kad sine bioskop i krene nešto da se dešava. I onda su tamo i seljani pričali o tome kakav je to za njih bio događaj, nekada kada su gledali neke filmove jugoslovenske kinematografije i prosto nisu verovali da će se to više ikada desiti.“

Program festivala

Glavni program festivala čine projekcije studentskih i profesionalnih dokumentarnih filmova, koji ocenjuju dva žirija – studentski žiri, koji ocenjuje profesionalnu selekciju, i žiri profesionalaca, koji ocenjuje studentsku selekciju. „Ove godine smo imali filmove iz: Brazila, Argentine, Španije, Italije, Nemačke, Iraka, Australije, Indije, Turske, Hrvatske, Srbije, Danske, Švedske, Norveške… to je jedno putovanje planetom,“ kaže Darijević. Nakon svake večeri filmske projekcije, sutradan se na izletištu Krivi vir, održava razgovor sa autorima filma.

Program festivala, pored projekcije filmova, čine i radionice fotografije i izložbe fotografija sa prošlogodišnje radionice. „Prve godine smo napravili izložbu naših fotografija, koje smo napravili kada smo išli u izviđanje terena. Fotografije su bile moje, Olge Đurović i još nekih studenata koji su išli sa nama, to je bilo naše prvo viđenje Temske.

Foto: Festival „Bistre reke“. Autorke: Narcisa Darijević i Nika Marković.

Ove godine smo imali izložbe 3D fotografija, stereogled, sa radionice koju smo imali prošle godine. Ove godine je Aleksandar Kostić održao izložbu dokumentarne fotografije „Portreti sela Temska“, koja će imati izložbu sledeće godine,“ kaže Darijević.

Pored toga, u programu su i muzički koncerti i žurke koje organizuju studenti.

Decentralizacija kulture

Darijević posebno ističe da im je razvoj i podsticaj lokalne kulture i tradicije od izrazitog značaja: „Hteli smo da sve što možemo organizujemo tako da i taj narod tamo ima neke koristi od nas. To se odnosi npr. na to da se jede hrana iz Temske – prva nagrada na festivalu je kilogram pirotskog kačkavalja. To je čuveni pirotski kačkavalj, koji prave njihovi srednjoškolci.

Svaka nagrada je dobila naziv po nekim značajnim mestima, npr. Krivi vir, pa Bistre reke, pa Napušteni bioskop, pa Pirotski kačkavalj, pa Pirotski ćilim, tako se sve zovu određene nagrade, za montažu, za kameru, za režiju…“

U istom duhu, potpisan je ugovor o saradnji između Fakulteta dramskih umetnosti i Opštine Pirot, te je u toku godine je bilo nekoliko kulturnih dešavanja koje je Fakultet izveo i sproveo u Pirotu.

Darijević kaže da je njen lični najveći pokretač, pored ljubavi prema dokumentarnom filmu, istraživanju i prirodi, bila i ljubav prema studentima: „Meni je puno srce kad vidim studente koji tamo uživaju, koji kažu da im je to najlepši period u životu u toku jedne godine, kad počnu da se raspituju već u maju, junu, da li ima mesta, da li mogu da dođu na festival…

Ja onda znam da sam uradila nešto što je dobro i što je za sve važno i da sam spojila lepo i korisno, jer sam u nečemu što je igra, zadovoljstvo i boravak u prirodi, a svi smo tamo zajedno i učimo jedni od drugih.“

Za profesorku Darijević, ljubav prema prirodi leži u introspekciji koju priroda pokreće: „vraćanju samom sebi i nekim unutrašnjim istraživanjima i unutrašnjoj dobroti.“

Meštani Stare planine napravili su prvi korak u očuvanju prirode svojim protestom. Kroz Festivale Stare planine i stanovnici gradova u kojima se odavno smanjuju zelene površine, mogu da se sa njom više povežu, shvate njen značaj i preduzmu i druge ekološke mere koje su ovoj planeti svakog dana sve potrebnije.