Konoplja kao materijal – sve što od nje stvorimo vraća se prirodi

Podelite ovaj post:

Industrijska konoplja je pre skoro jednog veka u Jugoslaviji predstavljala veliki industrijski potencijal. Pravila se od ove bilje odeća, lekovi, hrana za životinje, građevinski materijal i drugo. Dugačak je spisak stvari koje je čovek izvlačio iz stabljike kanabisa.

Njeni su benefiti danas skoro zaboravljeni. Ede Šinkovič, umetnik koji živi na relaciji Bečej-Budimpešta, rešen je da konoplju vrati na mapu. On sa bratom Čabom kod Bečeja drži farmu na kojoj prerađuju industrijsku konoplju i pretvaraju je u korisne predmete i umetnost.

Na njihovoj farmi, možete videti izložbu stvari koje je stvorio od konoplje. Tu su: pozderi, kudeljine krpe, uzorci betona i papira, abažuri, male skulpture i štošta drugo.

Otkud ideja o uzgoju konoplje?

„Ideja je došla 2015. godine jer sam imao ozbiljan železnički udes u SAD-u, posle čega me je čekalo tri godine rehabilitacije“, priča Šinkovič.  „Nisam bio u stanju da se bavim likovnom umetnošću zbog povreda koje sam zadobio u nesreći.

Razmišljao sam šta to mene, osim slikanja, privlači. Čemu bih mogao da se posvetim, ukoliko operacije koje su me čekale ne budu dale rezultat i ako zauvek ostanem bez sposobnosti da slikam. Ispostavilo se da sam zainteresovan za uzgoj i upotrebu industrijske konoplje.“

Ede Šinkovič

To što ga konoplja ne zanima, ne čudi. Njegova majka, kao mlada radila je na poljima konoplje. Otac mu je pravio igračke od te biljke.

„Sećam se da sam imao pištolj napravljen od ove biljke koji je ispaljivao vlakna konoplje. Izgledao sam kao neki seoski Spajdermen s tim pištoljem.

Tako sam, u trenucima kada mi je bilo veoma teško zbog nesreće, pronašao sferu interesovanja koja me ne napušta ni danas. Možda je to bila i je bila neka vrsta bunta. Kad radim umetničke stvari gledam da provociram ljude, a konoplja je provokativan materijal“, objašnjava Šinkovič.

Preci i konoplja

„Nisu naši preci bili ludi što su uzgajali konoplju, što su od nje pravili tkaninu, nameštaj, papir, ukrase, umetnine.

Posle Drugog svetskog rata bilo je 60.000 hektara godišnje pod konopljom. Jugoslavija je bila treći proizvođač, posle SSSR-a i Italije. U jednom trenutku, imali smo preko 220.000 hektara pod kanabisom. A sada se davimo u dimu i čađi i gutamo plastiku“, kaže Šinkovič.

„Samo u Vojvodini radile su 72 fabrike konoplje. Sa tržišta ju je izgurala proizvodnja plastičnih proizvoda, širenje droge, veštački izazvan strah i interesi industrijskog lobija“, objašnjava Šinkovič.

Konoplja umesto plastike

 „Pošto se više godina bavim održivošću i aktivan sam u zaštiti okoline, počeo sam da radim sa firmom Terra Cycle koja je globalni igrač na tržištu reciklaže plastike“, priča Šinkovič.

„Tek kada sam počeo da recikliram plastiku kroz različite umetničke instalacije, setio sam se da postoji ozbiljna alternativa toj plastičnoj poplavi.

Super je što mi vršimo upcycling, sakupimo sirovine, stvorimo malo umetnosti, učimo decu u školi da ne bacaju stvari nego da ih razdvajaju i obnavljaju. Sve je to OK, ali sve je to plastika koja se gomila i pretvara u mikroplastiku i ostaje u nama. Mi time ništa ne rešavamo“, kaže Šinkovič.

Prema njegovim rečima, sa druge strane stoji konoplja, čije čestice mogu da se udišu bez posledica.

Foto: Ede Šinkovič

„Najnovija saznanja o plastici, kažu da ona prolazi kroz moždanu barijeru. Stigla nam je, dakle do mozga i mi nemamo više šta da se pitamo.

Konoplja već samim uzgojem zatvara do 16 tona ugljen-dioksida u stabljike zasađene na samo jednom hektaru. To je jedan od najozbiljnijih odgovora zašto se bavim konopljom“, objašnjava Šinkovič.

Kuće, stolice, ambalaža…

Konoplja, tvrdi, rešava sve, ako smo dovoljno ludi i inovativni da je prihvatimo. Godinama je studiozno proučava i kaže kako je shvatio da ne postoji korisnija biljka. Njena najveća vrednost je to što može da se kompostira, da nestane i ponovo se uključi u kruženje materije u prirodi.

Na farmi su Ede i njegov brat uspeli da naprave veoma izdržljiv papir od običnog vlakna jednostavnim mešanjem.

„Možemo da proizvodimo sve složenije proizvode. U radu prve radionice, izveli smo eksperimente sa Mihaljem Čizmarom, stručnjakom za gljive iz Budimpešte. Spore pečurke bukovače, stavili smo na fino mleveno stablo konoplje, a iz ovog proizvoda protkanog micelijumom gljive, nastao je razgradiv materijal za pakovanje.

Foto: Ede Šinkovič

Takođe se može koristiti i za pravljenje materijala tvrdoće ploča za nameštaj, pomoću vruće prese – tako da za dve nedelje u laboratoriji možete napraviti jedan naslon za stolicu.

Finim mlevenjem mogu se sakupiti mrlje od ulja sa površine mora, a takođe je odličan i kao briket. Od kudelje, toplom presom i razgradivim lepkom, napravljen je izolacioni materijal. Jedan novosadski pronalazač je eksperimentisao i sa sposobnošću konoplje da obuzda električno zračenje“, nabraja Šinkovič.

U šta sve konoplja može da se ugradi?

Platna koja su se nekada tkala od vlakana konoplje, bila su gruba. Danas je tehnologija takva da konopljino platno može biti meko poput svile. Konoplja je, takođe odličan izolator i građevinski materijal.

„Više od 60.000 registrovanih proizvoda, pravi se od kanabisa. On je sirovina u prehrambenoj, kozmetičkoj industriji, u medicini, funkcioniše i kao održiv izvor goriva, a i odličan je građevinski, izolacioni i materijal za pakovanje.

Pozder koji se proizvodi drobljenjem i usitnjavanjem stabljike, može se koristiti za izradu ploča za nameštaj, izolacionih parketa ili betona. Svi delovi biljke mogu da se iskoriste za nešto, snaga njenog vlakna se poredi sa čelikom“, uverava Šinkovič.

Ipak, predmete koje on stvara od konoplje, možemo videti samo u galerijama.

„Napravio sam skulpturu od konopljinih vlakana. Dugotrajan je to posao. Vlakna sam samleo posebnim mlinom, pomešao sa vodom i to je to. Od toga može da se napravi bilo koji oblik.

Foto: Ede Šinkovič

Do sada smo ovde stvorili desetine prototipova raznih predmeta, a pravili smo ih tako da odgovaraju pokretanju serijske proizvodnje“, kaže Šinković.

Umetnine koje se mogu vratiti prirodi

Ede je mišljenja da stvari koje stvara kao umetnik, ne moraju da ostanu zauvek. One mogu jednog dana da se kompostiraju.

„Moja dela neće postati smeće jednog dana kada dožive neku vrstu degradacije, izgube upotrebnu vrednost. Izbacite ih napolje i one će se vratiti prirodi bez štete“, poručuje naš sagovornik.

O svom umetničkom angažmanu sa konopljom, on kaže kako sumnja da će se baviti samo ovim materijalom, ali će je uvek ugrađivati u radove.

„Ponekad pomislim da mi je, od umetnina koje stvaram ili predmeta sa kojima eksperimentišem, važnija sama priča o konoplji. Ja ovoj temi prilazim na nekom filozofskom nivou ili marketinškom ako vam je lakše.

Zagovaram njenu upotrebu i govorim o njoj kao o materijalu koji bi nas mogao iskupiti za decenije gomilanja toksičnih predmeta u svojoj okolini. Uostalom, svratite do moje farme i pogledajte šta smo sve stvorili, možda ćete nam se pridružiti“, poručuje Ede.