Kompostiranje – način života koji nas vraća prirodi

Podelite ovaj post:

Iako još uvek nedovoljno zastupljeno, kompostiranje u Srbiji lagano osvaja bašte i terase domaćinstava i postaje način života mnogih od nas.

Poslednjih godina sve češće čujemo za njega i sve je više ljudi koji se ovom vrstom ekološke aktivnosti bave u okviru svojih mogućnosti i potreba.

Bilo da proizvode dohranu za balkonsko cveće i začinsko bilje ili đubrivo za dvorišne bašte u kojima uzgajaju povrće, kompostiranje je postalo društveni trend koji svedoči povećanju ekološke svesti kod ljudi. 

Milica Lukić se kompostiranjem bavi poslednje četiri godine, a njena porodica daleko duže. Ona je je istraživačica na Geografskom fakultetu u Beogradu. Obrazovana je i kao prostorna planerka, a bavi se i ekološkim aktivizmom.

Za nju je kompostiranje način života, jer kompost poboljšava kvalitet zemljišta, smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, reciklira hranljive materije i umanjuje efekte suša.

Šta je to kompostiranje?

„Kompostiranje predstavlja proces razlaganja organske materije na dobre komponente.

Slikovito bih to objasnila ovako: kada svoj organski otpad iz domaćinstva poput voća i povrća, papira, kesica od čaja, ljuski od jaja pošaljemo zajedno sa komunalnim opadom na deponiju, on nema priliku da se razloži na hranjive materije. Zbog prisustva drugih vrsta otpada, dolazi do kontaminacije materije i ona je neupotrebljiva.

Taj otpad se sabija kamionima, zatrpava drugim otpadom, pa dolazi do oslobađanja velikih količina metana. A, upravo je metan uzročnik brojnih slučajeva požara na deponijama.

Kada kompostiramo naš komunalni otpad, mi u stvari omogućavamo otpadu da se razloži na hranjive materije, sprečavamo emisije metana koji je za efekat staklene bašte gori nego ugljen dioksid.“

Ono što dobijamo je kompost. Najsličnije tome je zemlja koju kupujemo u prodavnicama i koristimo za uzgoj cveća. U pitanju je humus, materija tamno-braun boje, koja je izuzetno bogata hranjivom materijom i najviše doprinosi plodnosti samog zemljišta.

Foto: Milica Lukić

„Koristimo ga kao prirodno đubrivo, dodajemo ga u saksije za cveće u bašte ukoliko uzgajamo povrće ili voće. Možemo đubriti njime i travnjake, bogat je azotom koji je prirodno đubrivo“, kaže Milica.

Kompostiranje kao način života

Milica kompostira već četiri godine i ništa od organskog otpada nije bacila u kontejner za to vreme. Kompost koristi za cveće, a pošto živi u predgrađu Beograda, upotrebljava ga uglavnom za đubrenje bašte u kojoj uzgaja povrće.

Budućnost komposta najviše vidi u organskoj proizvodnji voća i povrća. Organska proizvodnja je takva da joj treba kompost, njegova blagotvorna dejstva naučno su dokazana, a dokazan je i njegov bolji efekat na zemljište od veštačkih đubriva.

Milica je otišla i korak dalje, pa je počela da predaje drugim ljudima znanje o kompostiranju i njegovoj važnosti.

„Do sada sam održala veliki broj takvih radionica. Interesovanje ljudi raste u poslednje vreme, ne samo među građanima i poljoprivrednicima. Sada imamo i mnogo vrtića i škola gde se pokreću ovakvi projekti.

Milica Lukić.

Odličan primer je Hemijsko-prehrambena tehnološka škola u Beogradu. Oni godinama imaju uspešan projekat „Biram da kompostiram“. Tamo učenici kompostiraju, ispituju hemijhske i biološke karakteristike komposta, mere zbog čega je sve, on za nas bolji od veštačkih đubriva“, kaže Milica.

Kompostiranje u stanovima

„Kompostiranje je u principu jednostavno. Potrebno je pronaći mesto u stanu, idealno je da to bude terasa ili mesto u dvorištu gde ćemo smestiti jednu posudu u koju ćemo dodavati otpad iz domaćinstva i dopustiti kiseoniku i vremenu da razlože otpad na hranjive sastojke“, objašnjava Milica.

Foto: Milica Lukić

Idealno bi bilo da imamo terasu. Postoje i posebne posude koje se mogu nabaviti na internetu za takozvano „bokaši“ kompostiranje.

Evo šta naša sagovornica preporučuje:

Potrebna nam je kanta ili komposter. Njega možemo nabaviti u većim supermarketima ili specijalizovanim trgovinama. Jeftinija, a podjednako efikasna metoda je kompostiranje u kanti koja mora biti zapremine bar 30 litara.

Izbušimo je sa svih strana i na dnu, jer kroz rupice ulazi kiseonik koji je za kompostiranje najvažniji. On omogućuje dobro i kvalitetno razlaganje organskog otpada.

Na dno kante se stavljaju grančice uzduž i popreko, u nekoliko slojeva. Time pravimo prostor za drenažu. Preko toga ide sloj iscepkanog kartona, ali ne sme biti izbeljivan i plastificiran.

Foto: Milica Lukić

Preko toga slažemo organski otpad. Tu ide otpad od voća i povrća, celi plodovi, čaj iz rinfuze, kesice čajeva ako nemaju mikroplastike u sebi. Dodaje se takođe talog od kafe, ljuske od jaja…

Preko tog sloja oped ide iscepkani braon papir ili karton. Praktično, kompost slažemo kao tortu. Red zelenog otpada, bogatog azotom i red braon otpada koji ima mnogo ugljenika. Ako imamo piljevinu, suvo lišće ili suvu travu i to može umesto kartona. Oni su takođe bogati ugljenikom, a time obogaćujemo kompost drugim vrstama biljaka.

Foto: Milica Lukić

Dobro je ubacivati različite biljke, voće i povrće jer time obogaćujemo sastav različlitim vrstama minerala.

Potrebno je pripaziti na količine citrusa (limun, pomorandža, grejpfrut). Možete ih u manjoj količini ubaciti u svoj kompost, ali izbegavajte velike količine, jer se citrusi zbog transporta na velike daljine i načina uzgoja tretiraju većom količinom hemijskih sredstava, a u kompostiranju želimo da izbegnemo unošenje herbicida i pesticida.

Možda zvuči složeno u početku, ali praksom, kompostiranje postaje ekološki način života dostupan svima, pa čak i onima koji žive u stanovima (iako u manjem formatu).

Održavanje komposta

Sam kompost ne treba održavati preterano, priroda najveći deo posla odradi sama. Do nas je da povremeno promešamo kompost kako bi ušlo dodatnog kiseonika.

Nakon sedam do deset dana od kako ste pokrenuli svoj kompost, došlo je vreme da ga prvi put promešate vilama ili bilo kojom drugom alatkom. Kompost se meša na svakih sedam dana, mada neki ljudi mešaju i ređe.

Foto: Milica Lukić

Iskustva su različita i na vama je da pronađete metodu koja vam najviše odgovara. Mešanje komposta može biti korisno da biste sprečili da se slojevi različitog materijala slepe, kao i da obezbedite dovoljnu količinu kiseonika.

Kompostiranje je aeroban proces što znači razlaganje otpada u prisustvu kiseonika.

Ukoliko je veoma vruće, povremeno treba dodati malo vode da kompost ne bude suv. Ako je kišno, dodaje se braon materija da pokupi vlagu.

A šta ako kompost počne da smrdi na trulež?

Dobro formiran kompost ne smrdi, ne miriše na trulež i ne privlači glodare. To je razlog zašto možemo usvojiti ekološki način života i kompostirati čak i u stanovima. Dobar kompost miriše kao šuma, i ukoliko ugledate glistu u vašem kompostu, nemojte se plaštiti, jer je to dobar znak!

Ukoliko primetite da se nešto čudno dešava sa vašim kompostom, ako je počeo da smrdi na trulež, možete mu pomoći dodavanjem nove količine šumske zemlje, a takođe ga promešajte kako biste uneli dovoljnu količinu kiseonika.

Nekada se ravnoteža u kompostu može narušiti ukoliko dodate previše zelenog, a premalo braon materijala. Suština je u balansu, tako da uvek vodite računa o odnosu: braon 2 : zeleni 1.

Kompost je gotov za šest meseci do godinu dana, u zavisnosti od količine otpada, kaže Milica. Duže treba velikim komposterima, a kantama treba od tri do šest meseci da dobijemo spreman kompost.