Arhitektura inspirisana životom

Podelite ovaj post:

Priroda je oduvek bila neiscrpan izvor inspiracije za naučnike, istraživače i mislioce, bez obzira da li govorimo o periodu antike ili savremenom dobu.

Najveća otkrića koja su potpuno promenila tok istorije, poput otkrića vatre, točka, gravitacije, aviona ili penicilina, bila su inspririsana prirodom i životom koji nas okružuje.

Posmatrajući procese i pojave, biljke i životinje, čije su se tela i životni sistemi usavršavali milionima godina, arhitekte danas pronalaze fascinantna rešenja, koja zatim primenjuju u projektovanju objekata kako bi oni bili održivi i ekološki prihvatljivi.

Tada se rodlila nova grana arhitekture – biomimetička arhitektura.

Šta je biomimetička arhitektura?

Naziv biomimetička, potiče od reči biomimetika ili biomimikrija, koje potiču iz starogrčkog jezika: “bios” – život i “mimesis” imitacija.  

Biomimetika ili biomimikrija, podrazumeva dizajn i proizvodnju materijala, objekata i sistema posmatranjem i imitiranjem bioloških principa i procesa. U biomimetici, priroda je model za inženjerstvo i dizajn.

Biomimetička arhitektura podrazumeva da arhitekte, posmatrajući biološke procese i pojave, odnosno biljke i životinje, čija su se tela i životni sistemi usavršavali milionima godina, pronalaze rešenja za različite izazove u savremenoj arhitekturi.

Oni ova rešenja zatim primenjuju u projektovanju objekata kako bi oni bili funkcionalni, održivi i ekološki prihvatljivi.

Za razliku od tradicionalne arhitekture i građevinarstva koji samo “uzimaju” iz prirode (npr. materijale, sirovine i energiju), biomimetička arhitektura pokušava da vrati nešto zauzvrat, kako prirodi, tako i zajednici.

Pristalice biomimetičke arhitekture vide prirodu kao:

  1. najboljeg mentora – jer nas može naučiti svemu;
  2. najbolji model – jer nam može pokazati kako najbolje nešto uraditi;
  3. najviši standard – jer ona postavlja najviše standarde zaštite i očuvanja života na planeti.

Objekti arhitekture izgrađeni u skladu sa principom biomimetike ili biomimikrije su izrazito funkcionalni, energetski efikasni, podržavaju štednju resursa i korišćenje prirodnih materijala, oslanjaju se na upotrebu dnevnog svetla, koriste dosta zelenila i podržavaju urbani biodiverzitet.

Njihov dizajn je često futuristički, ali je uglavnom inspirisan nekom biljkom, životinjom ili prirodnom pojavom koju su istraživači timovi prethodno dugo posmatrali i izučavali.

U suštini, to je vid arhitekture koji podržava život.

Zašto je biomimikrija u arhitekturi dobra za naše gradove i prirodu?

Najjednostavniji odgovor je da takav vid izgradnje može umnogome unaprediti kvalitet našeg života.

U izgradnji se koriste lokalni materijali, štedi se na trasportu, primenjuju se savremene tehnologije, objekti su energetski efikasni, te se smanjuje emisija CO2 – samim tim vazduh koji udišemo je čistiji.

Takođe, često se primenjuju tehnologije prečišćavanja i ponovne upotrebe vode – na taj način štedimo vodu, a znamo da su količine pijaće vode na svetu vrlo ograničene.

Samim činom štednje prirodnih resursa unapređujemo održivost naših gradova – čuvamo životnu sredinu za nove generacije koje tek dolaze!

Biomimetika i arhitektura kao odgovor na ekološku krizu

Biomimetička arhitektura je relativno novija grana arhitekture. Aktivnije se razvija tek nakon 2000. godine, kada svest o nadolazećoj ekološkoj krizi i ograničenim količinama neobnovljivih resursa postaje tema šire zajednice.

Njen razvoj podstakla je ideja da nam priroda koja samu sebe obnavlja, može pomoći da rešimo mnoge ekološke izazove savremenog društva.

Priroda je najodrživiji sistem. U prirodi se troši samo onoliko energije koliko je potrebno i proizvodi se onoliko materije koliko se može iskoristiti. U prirodi se sve “reciklira” (nema otpada), priroda je funkcionalna i raznovrsna.

Takođe, kao najbolje inovancije se uvek pokazuju one koje su prilikom testiranja dale najbolje rezultate, a gde ćemo pronaći temeljnija testiranja od onih koje je priroda sama sprovodila tokom svoje duge geološke prošlosti?

Uz pomoć zelene arhitekture i biomimetike do “raja” na zemlji

Jedan od najlepših primera biomimetičke arhitekture u Evropi, a možda i u svetu, jeste projekat Eden (Raj).

U jednom malom mestu, na jugozapadu Engleske, u oblasti Kornvol, nalazio se stari rudnik gline, napušten pre više od pola veka. Gradske vlasti su dugo razmišljale na koji način da saniraju potpuno degradirani prostor i kako da ta sanacija najviše doprinese lokalnoj zajednici, ali i širem okruženju.

Nakon dugog razmatranja, 1990-tih godina, doneta je odluka da se na mestu starog rudnika podigne jedinstveni staklenik, futurističkog dizajna. Objekat je izgrađen 2001. godine i upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći staklenik na svetu.

Danas je to fascinantan naučno-istraživački prostor, koji posećuju hiljade studenata, naučnika i turista na godišnjem nivou. Ovo nije samo primer zelene arhitekture i biološkog inženjerstva. Ovo je jedinstvena ekološka atrakcija i “pozorište prirode i života” kako je mnogi nazivaju.

Objekat se sastoji iz tri celine polusfernog oblika čiji cetralni delovi oponašaju Fibonačijev spiralni obrazac kakav srećemo kod suncokreta, ananasa, školjki i puževa.

Takav dizajn objekta omogućava maksimalno iskorišćavanje sunčevog svetla i prirodne toplote, te uspostavljanje prirodnog ciklusa vode u samom objektu. Zahvaljujući tome, u sred Engleske uspešno uspevaju složeni ekosistemi tropskih prašuma i mediteranske regije.

Projekat Eden je danas izašao van okvira Engleske. Osnivači prvog Edena odlučili su da priču prošire i na druge kontinente, kao odgovor na povećan broj biljnih vrsta koje polako nestaju pred sve većim zagađenjem životne sredine. Novi Edeni se polako otvaraju širom sveta: Kolumbija, Kina, Dubai, Australija, Kostarika, Novi Zeland i SAD.

Od humke termita do prve zgrade sa prirodnom ventilacijom na svetu!

Još jedan od fantastičnih primera biomimetičke arhitekture je Istgejt (engl. Eastgate) tržni centar u centru Hararea (Zimbabve).

Istgejt tržni centar (sa karakterističnim dimnjacima), Harare, Zimbabve. Foto: David Brazier, Creative Commons licenca.

Arhitekta Majk Pirs je do idejnog rešenja za dizajn ovog objekta došao nakon dugog proučavanja termita. Oduvek su ga fascinirale humke ovih malih insekata i fantastični sistemi za provetravanje njihovog životnog prostora.

Kada je 1996. godine dobio zadatak da izradi projekat novog tržnog centra u Harareu, odlučio je da iskoristi model humke kao polaznu osnovu. Centar za ventilaciju, hlađenje i grejanje u ovom objektu dizajnirani su na bazi prirodnih zakona, koji vladaju u ovim humkama.

Istgejt je prva zgrada na svetu koja je realizovala prirodno hlađenje prostorija do takvog nivoa sofisticirane tehnologije, zasnovane na prirodi. Zahvaljujući tome, ovaj objekat je i energetski efikasan, jer se štedi energija koja bi inače bila utrošena na klimatizaciju prostorija.

Biomimetička arhitektura: londonski krastavčić

Spoj arhitekture i biomimikrije se savršeno oslikava u još jednom arhitektonskom čudu – najpoznatijem britanskom oblakoderu Sent Meri Ejks 30. Nalazi se u finansijskom distriktu Londona, a među širom populacijom poznat je pod imenom “krastavčić” (engl. The Gherkin), zbog svog specifičnog oblika koji podseća na ovu biljku.

Predstavlja jednu od prvih eko-progresivnih zgrada u Londonu i otvorena je 2004. godine kao ekskluzivni poslovni prostor. To je zapravo kula visoka 180m, prekrivena spoljašnom “egzo-skeletnom” instalacijom tako da se maksimalno koristi prirodna cirkulacija vazduha za potrebe ventilacije i uštede energije.

Grupa arhitekata koja je radila na projektu, svoju inspiraciju je pronašla u morskim sunđerima koji se mogu naći na velikim dubinama u Tihom okeanu. Ova stvorenja se hrane usmeravanjem morske vode kroz svoja tela i tako prikupljaju hranljive materije.

Grupa morskih sunđera (Euplectella aspergillum). Foto: NOAA Okeanos Explorer Program.

Na sličnom principu je zasnovan spomenuti sistem ventilacije. Fasada je takođe napravljenja od materijala koji maksimalno koriste dnevno svetlo, te objekat troši daleko manje energije na osvetljavanje prostora, a dokazano je da izloženost sunčevom svetu povoljno utiče na psihofizičko stanje čoveka.

Kuća od algi

O kući od čokolade sa prozorima od marmalade smo svi pevali kao deca, ali da li ste znali da u Nemačkoj postoji kuća od algi? Za izgradnju zgrade BIQ u Hamburgusu zaista iskorišćeni živi organizmi i to mikroalge! Zbog toga je nazivaju još i kućom od algi.

Veliki deo ovog, može se reći, živog objekta, prekriven je sitnim algama koje žive unutar staklenih elemenata zgrade. Alge proizvode energiju koja se upotrebljava da se zgrada zagreje, a istovremeno prirodno kontrolišu svetlost i prave prirodnu senku u delovima dana kada je intenzitet sunčevog značenja najveći. To je prvi primer biofasade od algi na svetu.

BIQ zgrada sa biofasadom, Hamburg, Nemačka. Foto: NordNordWest, Creative Commons licenca.

Biofasada je i živi filter, jer alge prečišćavaju vazduh koristeći CO2 iz neposrednog okruženja. Kada se alge prenamnože, radnici postrojenja za proizvodnju bioenergije preuzimaju viškove, te prave prostor novim algama za rast i razmnožavanje.

Dizajn ove zgrade predstavljen je 2013. godine na Međunarodnoj izložbi građevinarstva u Hamburgu, nakon čega je izgrađena.

I dan danas oduševljava arhitekte širom sveta, zbog napredne tehnologije i pozitivnih efekata koji su ostvareni njenom izgradnjom – ušteda energije, proizvodnja energije u bioreaktoru, kao i prečišćavanje vazduha u urbanoj sredini.

Neobično voće koje je inspirisalo nacionalno pozorište Singapura

Biomimikrija i arhitektura su našle skladan spoj i u zgradi Esplanade pozorišta u Singapuru. Objekat karakteriše fasada sa fotoreaktorima koji se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od intenziteta sunčevih zraka, kontrolišući količinu svetlosti koja ulazi u zgradu.

Njihov dizajn je podseća na bodlje, a lokalni stanovnici ovo pozorište popularno nazivaju „veliki durijan“, po vrsti voća iz grupe slezova koja je karakteristična za ovu regiju.

Ljuska ove voćke pokrivena je trnjem koja štiti unutrašnjost ploda, a samo voće je vrlo rasprostranjeno u većem delu Azije. Zbog toga su arhitekte i odlučile da dizajn objekta bude inspirisan lokalnom kulturom.

Ovaj nacionalni teatar, osim nesvakidašnjom spoljašnosti, odlikuje se i jedinstvenim enterijerom. Koncertna dvorana Esplanade teatra poseduje jednu od najboljih akustika među koncertnim dvoranama širom sveta i rado je posećena od strane velikog broja domaćih i međunarodnih posetilaca i turista.

Priroda zna najbolje!

Suština biomimetičke arhitekture može stati u jednu rečenicu – priroda zna najbolje!

Zbog svoje složenosti i raznolikosti, priroda je nepresušan izvor inspiracije koja može pomoći čovečanstvu u borbi da sačuva svoje mesto na planeti Zemlji.

Poslednjih decenija živimo u gradovima koji su postali gotovo potpuno distancirani od priode, često jako zagađeni, a poslednjih godina i pogođeni uticajem klimatskih promena.

Misija savremene arhitekture i održivog razvoja gradova, jeste da ponovo uspostavi vezu sa prirodom koju smo u jednom trenutku izgubili. Jedno od rešenja koje nam je na raspolaganju je biomimetika ili biomimikrija, koju možemo koristiti u različitim granama industrije, uključujući arhitekturu

Arhitektura zasnovana na prirodi mogla bi da izmeni način na koji posmatramo gradove u kojima živimo, ali način na koji ih gradimo i razvijamo. Arhitektura inspirisana životom zahteva štednju resursa i energije, održive sisteme, lokalne materijale i mnogo više zelenila nego što je to bilo u prošlosti.

Zamislite kako bi svet oko nas izgledao kada bi svaki novoizgrađeni objekat bio inspirisan životom?