Skobi – simbioza ekologije i umetnosti od skoro i u Srbiji

Podelite ovaj post:

Jeste li čuli za Skobi? Naučnim jezikom rečeno, u pitanju je proizvod koji stvara simbioza bakterija i kvasca.

Dobija se fermentacijom čaja od kombuhe i mogla bi jednog dana da zameni „vegansku“ kožu u i modnoj i tekstilnoj industriji.

Recept nije komplikovan iako zahteva vreme. Uzmemo čaj od kombuhe, dodamo mu šećer i pustimo da fermentiše u kontrolisanim uslovima. Posle određenog vremena, na površini se pojavljuje tanak biofilm, kao rezultat koji daje simbioza bakterija i kvasca.

To je zapravo celuloza koja je dobila naziv Skobi. Taj biofilm potom sušimo i tretiramo, u zavisnosti od toga za šta želimo da ga upotrebimo.

Može se proizvoditi u različitim debljinama, imati različite strukture, težinu, mekoću. Takođe, mogu joj se dodavati boje, ako želimo može biti vodootporna, u zavisnosti od toga za šta želimo da je upotrebimo.

Kako možemo da koristimo skobi?

Skobi u teoriji može da se koristi kao zamena za plastiku ili tekstil. Može od njega da stvori nakit, lampion, komad odeće, slikarsko platno. No, sve to još uvek je u eksperimentalnoj fazi.

To je materijal za koji se stidljivo, ali sve češće, čuje u umetničkim krugovima. Novi Sad se sa ovom pričom upoznao pre više godina, a u srcu te priče nalazi se Adrienn Újházi.

Adrien je umetnica koja se bavi vizuelnim stvaralaštvom, aktivna je članica udruženja građana „Reaktor“ i „MMC Led Art“ koji postoje 30 godina. Poslednjih je godina poznata po stvaralaštvu na materijalu koji sama uzgaja i priprema za umetničke radove.

Adrien Ujhazi. Foto: Marijana Janković

Adrien ima mnogo iskustava sa skobijem jer ga poslednjih godina obilato koristi u svojim umetničkim radovima (instalacije, objekti, slike, fotografije, video itd).

„Osim što stvaram na njemu, pokušavam i da proširim priču o ovom materijalu svima koji su zainteresovani“, objašnjava Adrien.

Jedini problem sa skobijem, kao materijom za stvaranje, leži u tome što je nedovoljno ispitan. U pitanju je u potpunosti prirodan materijal, ali je zbog toga i promenljiv i osetljiv na spoljne uslove.

To je otežavajuća stvar za njegovu komercijalnu eksploataciju. No, i za te probleme postoje rešenja na kojima umetnici u Novom Sadu uveliko rade. 

Biofabrika i Biokod – simbioza ekologije i umetnosti

Skobi je postao središte dva velika projekta koja prošle i ove godine sprovodi novosadska organizacija „Reaktor“.

U pitanju je mlada organizacija koja postoji tek nekoliko godina. Misija Reaktora je da, između ostalog, aktivira mlade stvaraoce, umetnike, pisce i aktiviste da učestvuju u projektima koji se baziraju na bioetičkim praksama i problemima ekološke prirode koji nas okružuju.

Foto: Elvira Kakusi

Ekipa iz ove organizacije se trudi da edukuje širu publiku, posebno mlađu generaciju u Novoim Sadu i šire o tome kako simbioza ekologije i umetnosti mogu uticati na stvaralaštvo i svet.

Adrien kaže da je aktuelni projekat na kojem trenutno rade, „Biokod“. Podržala ga je Gradska uprava za kulturu Novog Sada, a naslanja se na sličan projekat od prošle godine koji se zvao „Biofabrika“. Oba ova projekta izučavala su upotrenu skobija u umetničke svrhe.

„Ove godine smo nastavili da izučavamo biomaterijale. Zvali smo umetnike, naučnike i sa njima nastojali da širimo priču o skobiju.

Započeli smo da sarađujemo sa „Prirodno-matematičkim fakultetom“ u Novom Sadu i nastavili saradnju sa koleginicom i profesorkom Milanom Rakić, koja je i ranije učestvovala na projektu Biofabrika“ kaže Adrien.

Foto: Elvira Kakusi

Ideja je bila da ovog puta uključe studente koji studiraju biologiju i ekologiju, a koji svojim istraživanjem mogu da doprinesu razvoju materijala.

„S obzirom na prirodnu interakciju skobija s okolinom, tražili smo načine kako konzervirati i očuvati platno napravljeno od njega, kako bi se sprečilo kvarenje ili raspadanje i gubitak boje tokom vremena.

Tražimo načine da ga načinimo kompaktnijim i trajnijim, kako bismo umetnicima mogli da ponudimo kvalitetan materijam na kojem mogu da slikaju ili da ga koriste u svojim radovima.“, kaže Adrienn.

„Mladi naučnici su ispitivali strukturu i kvalitet materijala. Detaljno su vodili računa o zapažanjima i vodili dnevnik sa zaključcima. Sve zaključke i zapažanja dokumentovali su i fotografijama.“

Kako obojiti skobi prirodnim bojama

Godinu dana ranije, u projektu „Biofabrika“ učestvovali su srednjoškolci koji su prvo učili šta je to bio-umetnost, bio-dizajn, ekologija, održivost. Pošto su učenici došli iz srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“, mentori su pokušali da ih zainteresuju da u svom stvaralaštvu ubuduće koriste alternativne materijale poput skobija.

„Pokušali smo, zajedno sa učenicima, da vidimo na koji način skobi može da se ofarba, koristeći prirodne boje i pigmente koji će imati kvalitet i postojanost, a neće štetiti okolini“, objašnjava Adrien. 

Studenti su, imali zadatak da pronađu najbolja sredstva za bojenje, da ih ispitaju i testiraju. Dobili su gotove materijale za dalje uzgajanje kao i detaljnu demostraciju kako se materijal uzgaja ,od početka do kraja tretmana.

Foto: Elvira Kakusi

„Najvažnije nam je bilo da mladi postanu svesni da postoji ovaj materijal koji im, kao budućim umetnicima i naučnicima, može biti dostupan i čijom bi se upotrebom ekološki odgovorno ponašali unutar svoje prakse“, tvrdi Adrienn.

Njihov angažman nagrađen je izložbom koja je prošlog leta upriličena u Kulturnoj stanici „Svilara“ u Novom Sadu.

Simbioza ekologije i umetnosti menja svest ljudi

Profesor sa PMF-a Milana Rakić bila je i tada aktivna učesnica u projektu i rekla da se za spas planete mora se promeniti svest.

„Mora se menjati naša percepcija prirode kao imovine koju posedujemo, umesto da smo joj partneri. Ovde se, konkretno, govorilo saradnji umetnosti i nauke, a skobi je klasičan primer tog novog koncepta.

To je biomaterijal koji nastaje kao simbioza određenih bakterija i gljiva, a koji na kraju možemo iskoristiti kao slikarsko platno.

Jedan od primera njegove potencijalne globalne primene je i alternativa „veganskoj koži”, jednoj vrsti bio-tekstila, koja nastaje isključivo od biljnih i organskih materijala. Scoby ima gustu i vlaknastu strukturu koja bi teoretski mogla biti iskorišćena za stvaranje tkanina sličnih tekstilu.“, objasnila je Milana Rakić.

Foto: Adrien Ujhazi

Adrien dodaje da živimo u izrazito konzumerističnom društvu u kojem se resursi nemilice troše na sve strane.

„Sve se veoma brzo razvija pa je čak i umetnost ušla u hiperodukciju. Troši se sve više materijala, mnogo je izložbi i radova. Upravo zbog toga sam se odlučila za takozvanu „slow-art“ umetnost.

Moj cilj je da količina produkcije na godišnjem nivou bude mnogo manja, a rad i trud konstantan. Zato moji radovi i ideje imaju određeni tempo i duži rok za realizaciju, što se uglavnom zasniva na biološkom procesu.

Savremena galerija Subotica, Biophilia Modified origin. Foto: Edvard Molnar

Koristim skobi i kada to radim najvažnije mi je da na početku koncipiram ideju. Kada ideju zaokružim od početka stvaram materijal na kojem ću raditi. Tretiram ga po potrebi, fiksiram i tek onda mogu da slikam. Taj proces je dug, ali zadovoljava moju potrebu da se umetnošću bavim na održiv manir“, kaže Adrien.

Njoj ovaj angažman mnogo znači jer, kako kaže, dobija priliku da se na dva načina brine o okolini. Sa jedne strane sporije proizvodi svoja dela, a sa druge ona nastaju upotrebom isključivo biološki održivih i ekoloških materijala, od platna do prirodnih boja.

„Po meni ovakav pristup produkciji je moj individualni nagoveštaj kakva bi budućnost umetnosti mogla biti. Trudim se da u svojim radovima dodatno koristim materijale koji su reciklirani ili ih recikliram na taj način da ih inkorporiram u rad“, zaključila je Adrien.