Etno i eko – narodna verovanja i očuvanje prirode

Sigurno ste čuli za neka narodna verovanja i običaje, poput toga da se određene biljke beru na neki praznik. Tako na primer, ivanjsko cveće, bere se noć pred Ivanjdan. Ili da se vinograd orezuje za svetog Trifuna.

Da li ste se ikada zapitali kako su naši preci tačno znali kada i šta da sade, orezuju, beru bez tehnologije? Ili zašto se sve ove radnje vezuju za neke praznike? Ili zašto je hrast sveto drvo u slovenskoj mitologiji?

Kakve veze priroda ima sa narodnim verovanjima i običajima pitali smo etnologa Aleksandra Repedžića koji na svom Instagram kanalu „Etnolog_Repke“ i uz pomoć filmova „Počudište“ oživljava narodne običaje i čuva ih od zaborava ali i nas podseća da imamo još puno da učimo od same prirode.

U kojoj meri narodna verovanja odražavaju odnos ljudi prema prirodi? Kako se ovo odražava u vašem istraživanju?

“Narodna verovanja i običaji su neraskidivi u odnosu na prirodu, čine jedinstvenu sliku, kroz narodne običaje narod je želeo da objasni fenomene koje se svakodnevno javljaju u prirodi. Veliki broj praznika proslavlja se neradno iz razloga da se ne bi kakvo zlo desilo porodici ili letini (udar groma, zaštita od vetra, poplave, ujed zmije…).

Kroz demonska bića, narod je pokušao da objasni različite fenomene koji se javljaju na nebu kao što je to u slučaju zmaja (loptaste munje, meteori, metoriti, ali je i zvukove koji se javljaju u prirodi pripisivao demonskim bićima (Muma paduri, nekrštenci, samovile i dr.). Takođe veliki je broj običaja koji uključuju vodu i vatru (lilanje, živa vatra, puštanje vode za pokojnike).”

Koji su neki od najzanimljivijih primera narodnih običaja ili verovanja koja se direktno odnose na zaštitu prirode?

“Prema mom mišljenju i meni lično zanimljiv običaj jeste puštanje vode za pokojnike kod Vlaha. Vlasi veruju da je onaj svet bez vode, bez svetla i da pokojniku treba nameniti sve ono što je imao na ovom svetu. Kao što bi jedan od naših sagovornika na terenu rekao “Onaj svet je isti kao naš, samo drugačiji”.

Upravo iz tog razloga se davala voda za pokojnika, a reka na kojoj bi se praktikovao običaj morala je biti čista jer samo takva može biti namenjena pokojniku. Danas usled nemara i zagađenja, većina ovaj običaj praktikuje kod kuće na svojim česmama, sam običaj je modifikovan upravo iz razloga ljudskog nemara prema rekama.

Danas kada ih na terenu pitam zašto to ne rade na lokalnim izvorima i rekama, sagovornici kažu da su reke zagađene, a da je voda koja se namenjuje mrtvima na česmama filtrirana i čista.”

Kako vidiš ulogu etnologije i antropologije u promociji očuvanja prirode i ekološke svesti? Da li uopšte može da se poveže?

“Uloga etnologije i antropologije mora biti veća danas, društvene nauke pa i sama etnologija i antropologija moraju više da se posvete očuvanju životne sredine koja je u neraskidivoj vezi sa čovekom, etnosom, verovanjima i narodnom religijom.

Veze između ekologije i etnologije su toliko jake da obe ove nauke ne mogu jedna bez druge. Uzmimo običaje koji uključuju biljke (Božić, Vrbica, Đurđevdan, Ivanjdan…) oni su u sprezi sa etno botanikom, zatim etno medicina koja uključuje poznavanje lekovitog bilja.

Narod je tačno znao kada koje biljke treba da bere, već pomenuti običaji koji uključuju čiste reke (Puštanje vode za pokojnike, Bogojavljanje, Preobraženje…). Trebalo bi da veza bude jača, da se radi na već pomenutoj multidisciplinarnosti, ali i samoj promociji očuvanja životne sredine i narodnih verovanja i običaja.”

Da li postoje “ekološka” narodna verovanja i da li možemo da ih koristimo kod nas?

“Tokom terenskih istraživanja koja sam radio u Republici Adigeji, odnos Čerkeza prema prirodi i očuvanju životne sredine je jako bogat i slične modele možemo primeniti kod nas. Čerkezima koji su islamske veroispovesti i dalje je sveto drvo hrast, svaka porodica dužna je da posadi drvo hrasta i da ga svojim ličnim simbolom ukrasi.

Sam odnos prema reci i prema ognjištu je jako bitan, kod Čerkeza postoji pravilo da ukoliko reka protiče kroz domaćinstvo ona mora biti čista i porodica je dužna da očisti korito reke. Takvih je primera mnogo širom sveta, ali ovaj model koji je blizak nama mogli bismo i sami da primenimo.”

Koje su tebi najzanimljivija verovanja o prirodi ili zaštitnicima prirode?

“Svakako najzanimljivije mi je verovanje u Muma paduri (Šumska majka) gde je narod objašnjavao različite fenomene koji su mu bili nepoznati, ali i samo njeno stanište vezano je za šumu i njen odnos sa šumom. Takođe tu su i ostali likovi koje srećemo u Slovenskoj mitologiji, Baba jaga, vile, ali i verovanja za kultna mesta odnosno zapise.

Kult drveta je jako interesantan kao i odnos ljudi prema istom iz tog razloga pripisivane su i moći određenim vrstama kao što je to slučaj sa leskom npr. Ali i drveće koje ima žrtveni i sveti karakter poput hrasta (badnjak).”

Radio si reportažu o sviranju u list. Da li možeš da nam kažeš nešto više o tome?

“Tokom terenskih istraživanja u Golupcu, snimili smo izvođačicu tradicionalne muzike koja svira u list. Sviranje u list je jedan od najstarijih oblika izvođenja muzike koji je opstao sve do danas. Određeno lišće drveća (kruška, jorgovan, bukov list) su najidealniji za izvođenje muzike, pre svega zbog svoje mekoće.

Ukoliko list ima deblju strukturu na njemu se ne bi mogla stvarati muzika. Tako da je neohodno poznavanje bilja i vegetacije kako bi se došlo da čarobnih zvukova koje list proizvodi. Takođe još jedan od instrumenata koji polako nestaje jeste rikalo koje se pravi od kore lipovog drveta.

Moramo da znamo da se većina instrumenata izrađuje od drveta, ukoliko smo svesni te činjenice, videćmo da današnje društvo u XXI veku i dalje koristi prirodne elemente za stvaranje najlepših kompozicija i zvuke instrumenata.”

Naši preci su kroz ove običaje, ali i mnoge druge, pokušavali da objasne prirodne fenomene i zaštite se od potencijalnih opasnosti, poput udara groma ili poplava. Narodna verovanja i običaji neraskidivo su povezani s prirodom, a mnogi od njih direktno se odnose na zaštitu prirode.

Možda je jedna od tajni očuvanja prirode upravo odnos koji su naši stari imali prema njoj, od njih možemo da naučimo stvari koje možda neće globalno napraviti veliku razliku ali hoće lokalno.