Čemu nas uče životinje u basnama?

Podelite ovaj post:

„Kakve divne sjajne oči imaš, a tek kako ti je prekrasan vrat…

Šteta što tako lepa ptica mora uvek da ćuti, jer ne ume da peva.“

Sećate li se lisice i njenih lukavih reči iz Ezopove basne „Lisica i gavran?“ Gavran zbog svoje naivnosti ostaje bez komada mesa dok čitaoci zaključuju kako su lisice veoma mudre i prepredene, a gavrani glupi i naivni.

Da li je baš tako? Da li između ponašanja čoveka i životinja, možemo staviti znak jednakosti?

Kao odrasli ljudi, nije loše da preispitamo čemu su nas basne ispravno, a čemu pogrešno naučile.

Basne su značajne za vaspitanje dece

Basne su kratke alegorične priče čiji su glavni akteri životinje, biljke, ljudi ili predmeti. Njihov primarni cilj jeste da didaktički ukažu na ljudska ponašanja i osobine i time nam omoguće pouku o sopstvenom ponašanju.

Dositej Obradović je načinio veliki poduhvat u ovoj oblasti radom na prevođenju basni sa različitih svetskih jezika na slavenosrpski jezik. Prevashodno se bavio Ezopovim basnama koje su nastale, smatra se, oko 600. godine pre nove ere. Naravoučenijima koja je dopisivao ispod basni, ukazivao je na važnost pravde, istine, hrabrosti, odmerenosti i drugih vrlina.

Da bi postigle cilj da nas pouče o dobrom i lošem ponašanju, basne životinjama dodeljuju određene ljudske osobine, koje te životinje nemaju. Tako su od davnina pojedine životinje pogrešno smatrane rđavima, zlima, glupima ili vrednima. Razlog tome je manjak obaveštenosti o ponašanju pojedinih životinjskih vrsta.

Neustrašivi i snažni lavovi: Šta kažu basne a šta nauka?

Lavovi su moćni i snažni grabljivci. Vekovima su upravo ove divlje mačke predmet interesovanja slikara, skulptora i autora književnih dela. Tako je u Ezopovoj basni „Tri bika i lav“, lav prikazan kao predator, ali i taktičan lovac. To on svakako mora biti i u prirodi. Poseže, stoga, u basni za lukavstvom svojstvenom čoveku. On mora razdvojiti bikove, kako bi nadvladao jednog od njih.

Poruka koju basna nastoji da prenese, odnosi se na zajedništvo kojeg ljudi ne treba da se odreknu ni po koju cenu jer je „više glava pametnije od jedne“ i zato što smo „zajedno jači“.

Slično tome, basna „Lavica i lisica“, istog autora, govori o broju mladunaca koji ove životinje mogu imati. Lavica je ovde prikazana kao majka koja na svet donosi manje mladunaca, nego što to može lisica. Kada lisica u basni to prigovori lavici, ova joj uzvraća rečima: „Samo jedno, ali jednoga lava!“.

Jasno je da se ovaj odgovor treba shvatiti u prenesenom značenju, imajući u vidu afirmativne osobine lavova koje pripisujemo ljudima. Stoga, nekoga koga poštujemo i smatramo snažnom ličnošću, oslovićemo sa „lafe“.  

Upravo zbog velikog poštovanja koje se ukazuje lavovima zbog osobina koje smo im dodelili, došlo do greške u činjenicama. Lavice u prirodi obično rađaju 2 do 4 mladunca, a ponekad se desi i da ih bude i do šest tokom jednog okota.

U prirodi, ženke lavova love gazele i zebre dok su mužjaci zaduženi za lov krupnijih životinja, za šta je neophodna veća snaga. Takođe, neretko se dešava da čopor lavova „ukrade“ tuđu lovinu.

Ova osobina, prisutna u prirodi, obrađena je u basni „Kurjak i lav“, koju nalazimo među Dositejevim prevodima. U njoj lav od vuka krade plen u vidu ovce.

U basni, međutim, postupak lava nije osuđen, iako je u pitanju krađa. Nasuprot tome, postupak je opravdan stavom da nepravdom stečeni plen, nije pogrešno preoteti. Dositej u naravoučeniju baš to i ističe: „Ovo se dopada onima koji tuđe silom ili s prevarom uzmu, pak posle izgube.“

Životinje u basnama: da li je lisica uvek lukava?

Čovek je u basnama lisici pripisao brojne negativne osobine, prvenstveno jer je nije lako uloviti, kao i zbog osobine da kada nemaju drugog izbora, lisice vešto upadaju u kokošinjce i hvataju kokoške.

Postoji basna koja govori upravo o tome „Petao, lisica i kokoške.“

Da petao nije naišao, kokoške bi poverovale lisici na reč, da je zaključen mir među svim životinjama i da više niko nikoga neće loviti.

Ova basna lisicama pripisuje osobine zlonamernosti, prepredenosti i lukavosti, dok kokoškama pripisuje osobine naivnosti. Na ovaj način, uči nas da ne verujemo slepo tuđim rečima, već da obratimo pažnju na postupke ljudi oko sebe.

Dositej u naravoučeniju ispod basne, ukazuje na važnost služenja zdravim razumom. Ovde je reč o ljudima koji zarad sopstvene koristi iznose neistine, koje zvuče uverljivo. Treba rasuditi kakvi su ljudi koji nas savetuju: jesu li dobri, razumni i da li su u svom životu pokazali da ljube svoje bližnje. Ako to ne možemo doznati, treba da istražimo njihove namere pre no što im poverujemo na reč.

Nauka kaže da je lisica veoma dovitljiva i spretna, posebno kada joj preti životna opasnost. Zbog toga su ove životinje veoma prilagođene promenjivim uslovima njihovog okruženja i lakše se od drugih vrsta adaptiraju na nove uslove u životnoj sredini.

Kao rezultat toga, danas lisice žive na najrazličitijim mestima, uključujući i gradove poput Londona, gde neretko uveseljavaju građane svojom pojavom. Uprkos tome, lisice ni na koji način nisu zlonamerne ili prepredene, i ne zaslužuju često negativne emocije koje prema njima gajimo, a u čemu nas nepravedno podržavaju basne.

Neretko se u basnama druge životinje neopravdano karakterišu kao glupe, ne bi li se ukazalo na prepredenost, lakomost i lukavstvo lisice. Primer za to je basna „Gavran i lisica.“ Ne bi li izazvala gavrana da otvori kljun, lisica ga zadirkuje da ne ume lepo da peva. Kako bi opovrgnuo njene reči, gavran otpočinje sa pesmom čime lisica dolazi do svog cilja – komada mesa koji ispada na zemlju iz ptičijeg kljuna.

Ovime, basna nas navodi na zaključak da ne treba verovati slatkorečivim ljudima, jer verovatno time žele na prevaru da od nas dobiju nešto što drugačije ne bi uspeli.

Prepredenost je ovde smeštena u prvi plan kao osobina lisica, ali je gavranu nepravedno pripisan manjak inteligencije. Mnogi naučnici tvrde da je mozak ovih ptica veličine lešnika, ali da to ne umanjuje činjenicu da je njihova inteligencija zadivljujuća. Takođe, oni su odlični u rešavanju problema na putu dolaska do hrane.

Vukovi su okrutni i zli: istina ili zabluda?

Kako bi se prikazala zloba, kao jedna od glavnih osobina vukova, često se u basnama, pominju uz ovce ili jagnjad. Iako je tačno da se vukovi hrane mesom, ne možemo ih posmatrati iz čisto ljudske perspektive. Ne bi li, uostalom, u tom slučaju i ljudi bili definisani kao zli, budući da su svaštojedi?

U Ezopovoj basni „Vuk i magarac“, vuk je prikazan kao zakonodavac koji krši zakon kada njemu to ide u prilog. On ne deli meso koje je ulovio, a očekuje da drugi svoj plen podele sa njim.

Negativno je predstavljen i u basni ,,Vuk i pastir’’ u kojoj se vuk pretvara da čuva ovce kako bi stekao poverenje pastira. Posle mnogo vremena, na lukav i prepreden način, kada se pastir udalji od stada, rešava da zakolje sve ovce.

S druge strane, predstavljen je i kao lakoveran u basni „Vuk i pas“. Naime, on pristaje na pogodbu da ostavi psa u životu dok se ne najede na svadbi i ne ugoji kako bi postao masniji. Pas je, naravno, ispao mnogo promućurniji, iako vukovi važe za inteligentna stvorenja.

Sve ovo baš i nisu tačne pretpostavke o vukovima. Lov im služi isključivo da bi prehranili sebe i svoj čopor. U divljini, pored „surovosti“, oni pokazuju različite emocije kao što su ljubav i naklonost. Mužjak i ženka često ostaju zajedno celog života i ne menjaju partnere kako je to slučaj sa većinom drugih divljih životinja.

Životinje u basnama: jesu li magarci zaista glupi?

Koliko puta ste u svakodnevnom životu čuli uvredu da je neko glup kao magarac?

Ova predstava o magarcima, prisutna je od davnina kroz brojne basne i izreke. Time se čini nepravda ovim nadasve inteligentnim životinjama.

Magarci nikada neće učiniti nešto što procene da je nesigurno i opasno. Sposobni su da dobro procenjuju situacije u kojima se nalaze. Zato su ih koristili za kretanje uskim i strmim planinskim putevima, ispred konja koji nisu u stanju dobro da procenjuju opasnost na putu.

Takođe, sposobni su da razviju doživotna prijateljstva, kao i da uče na sopstvenim iskustvima. Stoga nije opravdana ona basna u kojoj magarac prvi put u reku upada natovaren džakovima soli. So se rastapa te on idući put, noseći sunđer, pretpostavlja da će se dogoditi isto. Usled naivnosti, magarac tone jer se sunđer napio vode i otežao.

Takođe, o magarcima postoji uverenje da su tvrdoglavi. Ipak, za svako ponašanje kod ovih životinja postoji adekvatno objašnjenje. Oni su veoma teritorijalne životinje, ne prihvataju odveć teške terete i neće se pomaći dok se teret ne prilagodi njihovim mogućnostima za vuču.

Ovo znači da magarci poštuju sebe i ne prelaze preko sopstvenih granica izdržljivosti. Ako je to tvrdoglavost, hajde da svi postanemo magarci!

Ipak, postoji jedna basna u kojoj je magarac predstavljen kao lukav i inteligentan. Vuk je, naime, u basni „Magarac i vuk“ pomogao magarcu izvadivši mu trn iz kopita. Mislio je da će dobiti priliku da ga nakon toga pojede, ali magarac je nadvladao jačeg neprijatelja istim onim kopitom i svojim lukavstvom.

Životinje u basnama: čemu nas uče?

Iako su nas životinje u basnama, od detinjstva podučavale istinskim životnim vrednostima, usvojili smo, posredstvom basni i mnoge pogrešne predstave o životinjama.

Mnoga ponašanja koja su uočljiva kod pojedinih životinjskih vrsta, njima služe za opstanak i samoodbranu. Čoveku su pojedina ponašanja kod životinja, bez dubljeg proučavanja uzroka, poslužila da prenesu krucijalne moralne pouke i posavetuju buduće naraštaje o tome kako treba mudro živeti i pravično se odnositi prema drugima.

Zato su tu naučna istraživanja da nas opomenu na to da je život svake vrste na zemlji specifičan i da se ne treba posmatrati isključivo iz perspektive čoveka. Imajući u vidu sve ovo, valja usvojiti sledeće: razumejmo i poštujmo specifičnosti životinja, kao što to treba da činimo i međusobno.