Simbolika voća u mitologiji

Podelite ovaj post:

Jaka je simbolika voća, kao jednog od najlepših darova prirode, u mitologiji. Pored svih svojih koristi, voće ima izuzetno bitan kulturološki uticaj na nas. Možemo slobodno reći, da voće, već hiljadama godina, zauzima važno mesto u životu ljudi.

Od drevnih religioznih tekstova, preko moderne literature, voće ima ulogu nosioca velikih ideja i poruka. Ono pomaže da se forma samog dela oblikuje i da se delu da dublje značenje. Simbolika voća u mitologiji je takođe vrlo zanimljiva, a ovaj tekst otkriva sve skrivene poruke voća koje možda do sada niste zapazili.

Simbolika voća u mitologiji

Kako se voće pojavljuje u mitologiji širom sveta već hiljadama godina, često je simbol izobilja koji se povezuje sa različitim božanstvima, ritualima ali i sa zemaljskim zadovoljstvima i iskušenjima. Samim tim, određene vrste voća, zauzele su svoje mesto i dobile simbolička značenja u mitovima i legendama.

Mnoge važne voćke, poput jabuke na primer, imaju značenja koja se mogu razlikovati od jedne kulture do druge. Samim tim, ne možemo jednu vrstu voća tumačiti zasebno od dela i kulture kojoj pripada. Zanimljivo je takođe, da jedna vrsta voća može predstavljati različite ideje i pojmove, u istoj kulturi ili mitologiji, ali u različitim delima.

Jabuka je voćka koja zauzima značajno mesto u mitologiji. Pored nje, često se spominje i voće poput nara, grožđa i trešnje. Kakvu to simboliku nose jabuka i ostale voćke?

Simbolika voća: jabuka

S obzirom na divan ukus i upotrebnu vrednost u kuhinji, nije iznenađenje da su jabuke tokom vekova imale moćna i karakteristična simbolička svojstva u različitim religijama i mitovima.

Zlatne jabuke razdora i Parisov sud

U starogrčkoj klasičnoj mitologiji, zlatne jabuke su zauzimale posebno mesto. Naime, prilikom venčanja Zevsa i Here, vrhovnih božanstava stare Grčke, bogovi i boginje donosili su im razne darove. Boginja Geja, majka zemlja, darovala je drvo koje je rađalo zlatne jabuke. Oduševljena poklonom, Hera je drvo zasadila u svoj vrt, koji su čuvale Hesperide, ćerke titana Atlasa i boginje noći Nikte, kao i strašni zmaj zmijolikog tela – Ladon.

Poznati mit govori da je Erida, boginja razdora, nije bila pozvana na venčanje Peleja, oca jednog of najvećih grčkih junaka Ahila, sa boginjom Tetidom. Iz osvete, Erida je na venčanje donela zlatnu jabuku iz vrta Hesperida, na kojoj je bilo ispisano „Ova jabuka pripada onoj koja je najlepša“.

Tri boginje – Hera, Atina i Afrodita, složile su se da Paris od Troje odabere najlepšu – onu koja će dobiti zlatnu jabuku. Svaka boginja, obećala je Parisu nagradu: Hera – moć nad Azijom, Atina – vojnu slavu i pobedu i Afrodita – najlepšu od smrtnih žena, Helenu od Sparte, ćerku Zevsa i Lede i ženu Menelaja. Paris je zlatnu jabuku dodelio Afroditi, a Helenu odveo u Troju. Ovi događaji, bili su uzrok početka Trojanskog rata.

Jabukovo drvo se u staroj Grčkoj, često povezivalo sa besmrtnošću i dobrim zdravljem, ali i simbolom ljubavi, plodnosti, mladalačke snage i lepote. U starim ritualima, jabuka je bila sinonim za ljubav i brak, a ponuda jabuke nekome, značila je izjavu ljubavi.

Jabuka u Hrišćanstvu

Iako se jabuka u mitologiji i Grčkoj kulturi smatra simbolom ljubavi, plodnosti, besmtrnosti i zdravlja, kod Hrišćanstva to nije slučaj. U hrišćanskoj simbolici, jabuka predstavlja iskušenje i zabranjeno voće. Prema biblijskoj priči, jabuka simbolizira Adamov pad, kada je pojeo zabranjeno voće sa drveta spoznaje.

Zanmljivo je da je jabuka, tokom istorije, postala simbol zemaljskih zadovoljstava i strasti, što se u velikoj meri kosi sa Božjim načelima. Upravo možda zbog ovoga, jabuka u Hrišćanstvu istovremeno postaje i simbol znanja i žeđi za istim.

Simbolika voća: nar

Nar je još jedno voće koje igra bitnu ulogu u mitologiji kada su ideje i simbolika u pitanju. Hiljadama godina, nar – sočno crveno voće sa mnogo semenki, bio je izvor hrane i biljnih lekova na Bliskom istoku i istočnom Mediteranu.

Njegovo mnoštvo semenki učinilo ga je simbolom plodnosti, jer iz jednog ploda može proizaći mnogo više. Za Rimljane je nar označavao brak, a zanimljivo je to da su se neveste ukrašavale vencima od grančica nara.

Nar kroz mitove i legende

Nar je smatran svetim voćem u mnogim religijama. U judaizmu, nar simbolizuje svetost, plodnost i obilje, a kod Hrišćana večni žvot. Kuran opisuje četiri vrta puna izvora vode i voća, uključujući i nar. Prema legendi, svaki plod nara, u sebi sadrži jedno seme poreklom iz Raja. Kod Grka, nar je i danas simbol obilja, plodnosti, sreće i napretka.

Interesatna je legenda o postanku nara. Prema grčkom mitu, Zevs i Geja, imali su hermafroditno dete – Agdistisa koje je posedovalo i ženske i muške polne organe i seksualne moći. Ovu androginiju, ostali bogovi smatrali su simbolom divlje i nekontrolisane prirode i  plašili su se.

Jedan od bogova, napio je Agdistisa i kastrirao muški polni organ božanstva. Iz krvi koja je natopila zemlju, poraslo je drvo nara. Kći rečnog boga, zahvatila je nekoliko voćki i ostala trudna. Rodila je boga Atisa, koga je krasila neverovatna lepota.

Seme nara se takođe pojavljuje u grčkom mitu o boginji Demetri, zaštitnici žita, useva i zemaljskih blagodati i njenoj ćerki Persefoni.

Jednog dana Persefona je brala cveće kada ju je Had, kralj podzemlja, zaljubljen u nju, uhvatio i odneo u svoje mračno carstvo da mu bude nevesta. Ožalošćena, Demetra je odbila da pusti useve. Celo čovečanstvo bi umrlo od gladi da Zevs nije naredio Hadu da oslobodi Persefonu. Had ju je pustio, ali prvo ju je ubedio da pojede semenke nara. Nakon što je jednom pojela hranu podzemnog sveta, Persefona se nikada nije mogla osloboditi tog mesta. Bilo joj je suđeno da deo svake godine provede tamo. Tih meseci svet je utonuo u neplodnost, ali kada se Persefona vrati svojoj majci, zemlja ponovo rađa cveće, voće i žito. Ovaj mit je u vezi sa smenom zimske i letnje polovine godine.

Simbolika voća: grožđe

Kao i jabuka i grožđe ima veliki značaj u mnogim religijama. Berba grožđa kao i vino koje nam grožđe daje, dovode se u vezu sa božanstvima plodnosti kakvi su egipatska boginja Hator, požudni rimski bog Bahus i njegov grčki dvojnik Dionis.

Grožđe, vino i list vinove loze, imaju važnu upotrebnu vrednost u kulinarstvu, kulturi i umetnosti. Smatra se da je uzgoj vinove loze započeo na Bliskom istoku pre 6000 do 8000 godina.

Kako je nastalo vino?

U starogrčkoj mitologiji, grožđe simboliše plodnost i obilje, ali i razvrat, pijanstvo i preterivanje. Grčki bog vina, Dionis, kao i njegov rimski dvojnik Bahus, najčešće su prikazani sa grožđem u ruci.

O postanku vina, govori grčki mit o Dionisu, koji se zaljubio u mladog satira Ampelosa, ali je nažalost i predvideo njegovu smrt. Tako i bi. Jednog dana, Ampelos je odlučio da zajaše divljeg bika. Bik ga je zbacio, a zatim i izbo rogovima na smrt. Ožalošćen, Dionis je svog ljubavnika preobrazio u prvu vinovu lozu, a iz njegove krvi, stvorio je vino.

Grožđe i vino u religiji

Judaizam prepoznaje da vino donosi veliku sreću i „razgaljuje srca ljudi“ (Psalms 104:15), ali isto tako upozorava na opasnosti intoksikacije alkoholom. Pojedine interpretacije sugerišu da je zabranjeno voće koje su Adam i Eva probali, zbog čega su prognani iz Raja, zapravo bilo grožđe, a ne jabuka.

U hrišćanskim religijskim obredima, vino simboliše Hristovu krv i podseća vernike na to kako se Hrist žrtvovao radi iskupljenja svih ljudi.

Simbolika voća: trešnje

Trešnje simbolišu plodnost, radost i veselje. Cvet japanske trešnje (lat. Prunus serrulata), kultivisane za ornamentalnu upotrebu, smatra se nacionalnim cvetom Japana. Naziva se još i „sakura“ i simboliše lepotu, rađanje, smrt i prolaznost života.

Antropološkinja Emiko Onuki-Tiernei, u svojoj knjizi „Kamikaze, trešnjin cvet i nacionalizam: Militarizacija estetike u japanskoj istoriji“ navodi da je trešnjin cvet je dugo imao veliki značaj u japanskom nacionalizmu i militarizmu. Cvet trešnje koji je opao sa drveta simboliše palog samuraja koji je žrtvovao svoj život za japanskog cara. Tokom drugog svetskog rata, predstavljajući sličnu simboliku, trešnjin cvet je oslikavan na stranama ratnih aviona kamikaza.

U drevnoj Kini, trešnjin cvet, smatran je simbolom besmrtnosti. Jedna kineska legenda govori o boginji Ši Van Mu, jednom od najstarijih kineskih božanstava. U njenoj bašti svakih hiljadu godina sazrevaju trešnje besmrtnosti.

Voće kao nepresušan izvor inspiracije, nosilac ideje i simbolike

Voće nedvosmisleno igra veliku ulogu u istoriji, mitologiji i književnosti. U različitim delima kulture i umetnosti, putem voća su prenošene skrivene poruke namenjene publici. Često, voće je bilo simbol obilja, plodnosti, besmrtnosti, a ponekad, predstavljalo je i zemaljska zadovoljstva i iskušenja. Voće, kao i ljudski život, karakteriše prolaznost i promena, što nam šalje važnu poruku o tome da koristimo svaki trenutak i budemo zahvalni da prilikama koje nam život pruža.