Bik, konj i pegaz: inspiracija za sliku i skulpturu

Podelite ovaj post:

Skulpture, slike i crteži Nedima Hadžiahmetovića Mafe, na kojima se sreću bik, konj, pegaz i druga mitska bića, potenciraju snagu prirode naspram forsiranja tehnologije.

Bolesti, glad, tehnološko nasilje nad čovekom i prirodom, emocionalni jaz u ljudima i pogrešno vrednovanje života, gubitak duhovnosti zarad sticanja materijalnog i prolaznog…

Svi ti fenomeni današnjice, s dubokim korenom u istorijskom ustrojstvu sveta, mogli bi da budu izvor depresije i ogorčenja za nekog ko nije sazdan kao Nedim Hadžiahmetović Mafa.

Vizuelne basne u dve i tri dimenzije

Ovaj svestrani umetnik, po vokaciji skulptor, profesor na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, pri Univerzitetu u Prištini, svojim bezbrojnim radovima slavi život u onom izvornom vidu.

Tu snagu bez premca, Nedim često pretače u izobraženja životinja, realnih i imaginarnih, pa širom Planete za njim ostaju konji, bikovi, Pegazi, Kentauri, orlovi…

Iako s jakim futurističkim prizvukom i prožeti metaforama, ti čudni stvorovi posmatraču deluju stvarno i blisko.

I nadahnjuju ga da dobro promisli o lažnom progresu i digne glas protiv njegovog diktata, prevashodno ga upućujući na potencijal ličnog, a pohranjenog u kolektivnom sećanju.

Čak i kad bik ima krila, a konj ili pegaz propeler, krst ili kvadar umesto glave, i rep aviona, dominira njegova živa sila. Geometrijske mutacije doprinose respektu onog što je priroda sama stvorila.

Homo universalis

Rođen 1970. u Negotinu, Nedim od malena crta. Linija je i danas nekad naizgled prosta, premda sadrži složenu anatomiju posmatranog bića. Crtež služi da zabeleži trenutak, ali i da bude predložak monumentalnom ili kakvom manjem vajarskom delu. Egzistira i samostalno, i kao potka slike, makar delovao nedovršeno.

Poetika Mafinog opusa dodiruje sve njegove strasti – stripove, ilustracije, mitologiju, antiku, Mediteran… Ko načulji uši, može u energičnim potezima da čuje i muziku kojom se Nedim takođe bavi. Iz svakog prikaza kao da kuljaju i reči, koje su još jedna od preokupacija umetnika, u ovom slučaju – esejiste.

Možemo ih zamisliti i kao deo scenografije za kakvu tešku dramu i nećemo pogrešiti, jer se Nedim i u tome ostvario, počev od Nacionalnog teatra u Budimpešti, a zatim i u drugim pozorištima.

„Tajna crne ruke“, Sava centar (Beograd) i Narodno pozorište (Novi Sad). Scenografija: Nedim Hadžiahmetović

Vešt i u kreiranju enterijera, Mafa mu dođe nešto kao čovek renesanse, univerzalnog dara, neograničenih kapaciteta i nepresušne radoznalosti. Iz mnoštva motiva što su ga inspirisali, izdvajamo bika, koji možda može sve navedeno da poveže.

Sinteza bika i čoveka

Jer, „kako u vizuelnom tako i u simboličnom smislu“ Nedim bika doživljava kao „manifestaciju snage, potencije i slobode“, ali i „sirove elegancije“. Bik je za njega „lep i robustan, nepredvidiv i opasan, ili predvidivo opasan“. Generalno, bik je „politički nekorektan“, dok mu je konj savršeno lep i „lepši od čoveka“. Ali, možda „ne i od žene“, kako dodaje romantično, i sklono istini.

„Marcus Kosovo nuper advenit (Kasno Marko na Kosovo stiže)“, ulje na platnu, Međunarodni simpozijum lepih umetnosti „Vukadinovic“, Zlatibor, Srbija. Autor: Nedim Hadžiahmetović

„Bikovi su inače češća pojava na mojim crtežima i platnima nego u skulpturi, gde najradije istražujem moderno vizuelno tumačenje grčkih mitova kroz prizmu Kentaura. Ima tu Zevsa, otmica Evrope i idi mi-dođi mi, ali češće u dve nego u tri dimenzije“, Nedim objašnjava ležerno, otkrivajući i nonšalantnu crtu svoje ličnosti.

Celokupni smisao većine njegovih radova „predstavlja kritiku tehnološkog nasilja, dok sama dela projektuje i definiše kao vizuelne basne“. Time integriše ljudske osobine u vizuelnu poetiku bikova, pa deluje da smo mi ti koji će na kraju pobediti.

U onom dubljem, suštinskom smislu, Nedim se opire dividualizmu, razapinjanju čoveka između želja i stvarnih potreba, što smešta u obris kentaura – spoja čoveka i životinje.

„Sagittarius 77“, Pajara, Fuerteventura, Canary islands, Spain. Autor: Nedim Hadžiahmetović

„Bik nije dividualan, on je individualan kao i većina sisara“, on zaključuje. Izuzetak je upravo ljudsko biće, „često nesigurno u sopstvene izbore i vrednosti“, te „binarno“  u svojoj srži.

„Otuđenje je sveprisutno, tehnologija nam zamućuje kolektivnu svest i empatiju. Prosečan moderan čovek je poniženo, izgubljeno biće u potrazi za isključivo materjalnom satisfakcijom. Da se zgrne kinta da može da se priušti psiholog, da ti objasni da sreća i ispunjenost ne mogu da se pazare. Bik nema te probleme“, Nedim poentira.

Sve to saopštava i kroz ciklus Dividualizam i prividna simetrija, na kome radi već osam godina, nudeći „pomirenje između klasične i postmoderne umetnosti, sinergiju anatomije i geometrije“.

Uzori, uzroci i uzorci

I raskol i ujedinjenje primetni su u njegovom crtežu, bazi svega ostalog. Te konflikte sa mogućim happy-endom, izražene pojednostavljeno, Mafa je preuzeo iz stripova, čiji je oduvek veliki ljubitelj.

Poznavanje životinjskog tela, stekao je u srednjoj Poljoprivrednoj školi, na časovima anatomije, koje je zdušno i poletno pohađao, a posle sve spojio u vizuelnim radovima, od ilustraciji knjiga i časopisa, do gigantskih skulptura.

„Pegasus Junkers / P-JU 1922“. BKBF studio, Boberdam, Logarovci, Križevci, Slovenija. Autor: Nedim Hadžiahmetović. Foto: Izidor Zadravec

„Važno je mešati, ispitivati, istraživati..“, on ističe princip svog delovanja, zasnovan i na uzorima poput Žike Pavlovića, Alehandra Žodorovskog ili Sergeja Paradžanova, istovremeno slikara i izuzetnih filmskih reditelja.

Na razmišljanje i manuelnu elokvenciju našeg sagovornika, uticali su i Kurt Vogenat, Daglas Adams, Kortesar, Bodrijar, Bulgakov…

Jednom od njih – Adamsu, Nedim se odužio omažom u skulpturi, nazvanom po njegovoj knjizi Autostoperski vodič kroz galaksiju.

Nas ipak više zanimaju bikovi, kako rekosmo. Svoje prve „borbe“ s ovom golemom životinjom, umetnik se ne seća, ali dobro pamti jedan od najvećih izazova – redizajn bika kao dela scenografije za pozorišnu predstavu Tajna crne ruke Ljubiše Ristića. Jer, nije bilo lako izraditi mobilnu skulpturu dužine 6 metara, teško sagledivu iz blizine, u vrlo ograničenom vremenskom periodu izvođenja.

Iako je Nedim prepoznatljiv po megalomanskim vajarskim delima, podjednako se dobro snalazi i u maloj plastici. „Format je nekad izbor, a nekad zadati standard“, on naglašava.

„Remont žiroskopa nosača aviona – Hajduk Veljko Petrović / Timočka flota/ Trojanski konj“ (detalj). Autor: Nedim Hadžiahmetović

U oba slučaja, proces rezultuje podjednakim ushićenjem, iako je mali format intiman, a veliki i postavljen u javnom prostoru poseduje „daleko veći kulturni i sociološki sadržaj“. I uticaj, s obzirom da je „ponuđen svakom, bez obzira na zainteresovanost, kritičnost ili razumevanje posmatrača“.

Ipak dolazi do univerzalne spoznaje možda i nečeg što Mafa nije imao na umu, čim su njegovi radovi u brojnim kolekcijama i muzejima u Rumuniji, Portugalu, Južnoj Koreji, Kini, Rusiji, Austriji, Egiptu, USA, Mađarskoj i Srbiji… Njegovih javnih skulptura ima u 24 zemalja sveta, na svim kontinentima, sem u Australiji.

Mreža lutanja

I sam Mafa je lutalica, sezonski se krećući po internacionalnim umetničkim simpozijumima. „Sebe i svoje ideje pretočene u materijal plasiram tamo gde su željene, plaćene i pre svega izabrane, jer su u pitanju javni žirirani konkursi“, Mafa tumači vezu između tržišta i sopstvene mape lutanja.

U tom kontekstu, nisu od manjeg značaja ni uslovi stvaranja, idealni na svetskim okuplljanjima umetnika. Kod kuće, Mafa radi u vrlo skromnoj radionici, gde uglavnom nastaju skice u gvožđu, terakoti, ili dela manjeg i srednjeg formata.

Okolna šuma daje mu prostora da se razmaše, ali se ovde nameće možda i najteže vajarsko pitanje – šta će posle sa tim radom?

„Dobrovoljac (Zemlja – vazduh).“ Autor: Nedim Hadžiahmetović

Ako bi morao da bira koji mu je komad najdraži, u kakvo iskušenje ga mi sada stavljamo, Nedim bi se odlučio za figurativnu kompoziciju u bronzi, koja se nalazi u Luleburgazu, u Turskoj. „To je omaž Minojskoj kulturi, gde muškarac preskače bika u naletu“, kaže. A potom se (dividualno) predomisli, favorizujući bika u metalu, ostavljenog u Kini, čija je glava modifikovana u kvadar.

Što se materijala tiče, Nedim se u svakom „podjednako ogleda“. Ipak, metal je njegov „spiritualni prijatelj“, s kim je „najintimnije povezan“ i s kojim „najlakše komunicira“. Zato mu se najčešće i posvećuje, bilo da mu je zamisao monumentalna, ili usredsređena na skicu.

Međutim, za rad su pogodni i drvo i glina, i kamen, zavisno od stepena ovladavanja tehnologijom, kao i manipulacijom u smislu iskorišćenja njihovih karakteristika u metamorfozi u umetnost. Mafi nije strana ni interpolacija nađenih predmeta, odnosno – ready-made, što ga ponovo čini svestranim.

I tu je, očito, važno mešati, ispitivati, istraživati.., da bi se došlo do zadovoljavajućeg rezultata.

Bik, konj, pegaz i druga mitska bića kao inspiracija

Slično Mafa čini i na polju pisane reči. Uzme malo iz grčke mitologije, dosoli odlomcima iz indijske, i aromatično začini usmenim predanjima Vlaha iz Podunavlja, koje sve sadrže neki oblik kentaura. Onda ih obradi u „urbanom fazonu“, kako nastaje „nešto kao SF folklor“.

„Zvuči kao oksimoron, i treba tako da zvuči“, primećuje, potcrtavajući iščašeni deo svoje ličnosti. Ponajpre odgovornog za sve čime je naš okoštao svet obogatio. I naterao na pokret ka svojoj suštini, prepunoj divlje snage, sve iako joj današnja civilizacija pogled skockava i usmerava u prazno.

„Sve je to važno, sva iskustva su važna, scenografija, muzika, knjige, film… Sve ostavi traga, nekad očiglednog, kroz klasično profesionalno iskustvo, nekad se zavuče u podsvest i ispliva, pa ga jedva ili odmah prepoznaš“, Nedim zaključuje.

Stoga, dodaćemo, ne dozvolite da proživljeno potisnete ili zaboravite. Dajte svom iskustvu krila Pegaza, razuzdanost Kentaura, individualnost bika, lepotu konja, oštar vid orla…. Ne dajte da vas poništi lažna moć tehnološkog napretka, jer osnov svega je čovek! I to renesansan, svemogući, a i dalje – prirodan..