Ekologija bez klasne borbe je samo baštovanstvo

Podelite ovaj post:

UNHCR (Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice) je od 2009. godine započeo procene uticaja klimatskih promena na živote ljudi. U ovoj organizaciji procenjuju da je jedna osoba svake sekunde raseljena zbog ekološke katastrofe. Prosečno je 22,5 miliona ljudi raseljenih zbog klimatskih ili vremenskih događaja u poslednjih 15 godina.

Takav trend počinje da se ubrzava sa sve učestalijim vremenskim nepogodama koje iza sebe ostavljaju pustoš. Te promene naročito pogađaju najsiromašnije slojeve stanovništva u državama koje, i same siromašne, ne mogu da prate zelene standarde razvijenih zemalja.

Ekologija je odavno političko pitanje koliko i zdravorazumsko. U ovakvim okolnostima, ona je, za mnoge aktiviste, i humanističko, ali pre svega levičarsko pitanje.

Od borbe protiv iseljenja do Ekoslavije

Psiholog Boris Telečki, zaposlen u Centru za socijalni rad u Subotici, sve ovo je imao u vidu kada je pre nekoliko godina zamislio festival koji će u sebi spojiti ekologiju i antifašizam. Sa svojim prijateljima okupljenim oko inicijative „Niko bez krova“ nazvao ga je „Ekoslavija“, jer je nastao na subotičkom imanju poznatom kao Mini Jugoslavija.

Foto: Ekoslavija

„Festival je nastao u jednom kontekstu u kom se srela i počela sarađivati i graditi solidarna zajednica u Subotici 2020. godine. Nas nekoliko se okupilo oko platforme „Krov nad glavom“. Ta borba nas je privukla i imala najviše smisla.

Borili smo se za pravo na dom i protiv prinudnih iseljenja. Sastajali smo se u parku Mini Jugoslavija i zajednica je lagano rasla u tom divnom zelenom okruženju gde smo planirali solidarne akcije“, priča Boris.

Ova grupa prvenstveno je odlazila da brani domove od prinudnih iseljenja, ali su organizovali i podelu paketa osnovnih životnih namirnica ugroženim građanima. Vremenom, u tom okruženju Mini Jugoslavije rodila se ideja o rađanju festivala koji nekako reflektuje vrednosti koje smatraju važnim.

„Imali smo potrebu da se angažujemo za dobrobit lokalne zajednice na još neki način osim humanitarnog. I došli smo do ideje da spojimo dve ideje koje nam puno znače: ekologiju i antifašizam. Stavili smo ih pod jedan krov, a taj krov je festival Ekoslavija“, kaže Telečki.

Foto: Ekoslavija

Održana su do sada dva festivala koje su, pre svega karakterisale angažovane tribine o društvenim i ekološkim problemima, posmatranim sa levog političkog spektra. Takođe, na oba festivala održavani su koncerti pank i rad-kor bendova. 

Levo – zeleno – desno

Na pitanje da li je Ekoslavija odgovor na trend u Srbiji da se ekološkim temama danas najčešće bave političari i aktivisti sa konzervativnim ili liberalnim političkim pogledima, Boris kaže da to nema veze sa stvarnošću.

„Ljudi govore da je ekologija, odnosno zaštita životne sredine, univerzalna priča. Ona to jeste, slažem se. Svako tu može da ubaci neku ideološku dimenziju, ali mi smatramo da borba za očuvanje životne sredine ne ide bez kritičkog osvrta na sistem u kom živimo, na društveno uređenje poput kapitalizma.

U tom smislu, levica je uvek bila bliska toj ideji humane ekologije jer je opšte poznato da kapitalizam u fokusu ima težnju za profitom i uspehom. U toj trci ljudi ne prezaju od toga da eksploatišu prirodu i prirodne resurse na jedan potpuno neodrživ način koji šteti našoj planeti“, objašnjava Boris.

Foto: Ekoslavija

On smatra da je zaštita čovekove okoline mnogo bliža političkoj levici jer, kako ističe, u toj eksploataciji prirode najčešće stradaju obični ljudi. Njihovi domovi su ugroženi zbog toga, njihov opstanak takođe.

„Mnogi su nas pitali kakva je sad to kombinacija antifašizma i ekologije, a mi kažemo da te borbe idu jedna uz drugu. Kada smo osmišljavali ciljeve našeg festivala, ustanovili smo da, upražnjavajući antifašizam, jednakost i anti-diskriminaciju, mi u stvari promovišemo humanu promenu društva.

Kada štitimo prirodu, možemo reći da je to jedan vid antifašizma u odnosu na nju. U središtu svih tih problema je čovek, a kada se zalažete da kvalitetna, dugotrajna rešenja za njegov život, onda govorimo o jednoj istoj stvari“, objašnjava Boris.

Klimatske promene povećavaju siromaštvo

On kaže da je ekologija humanistička nauka, a da se u zaštiti životne sredine ljudi moraju solidarisati ne bi li došli do rešenja.

„Mi želimo da spojimo ove vrednosti i različite borbe i težimo da okupimo ljude koji se možda ideološki i razlikuju, ali im je važno sve ovo što mi promovišemo kroz aktivnosti“, kaže Boris.

Problemi na koje ukazuju kroz tribine na Ekoslaviji, najčešće se odnose na položaj običnog čoveka u klimatskim promenama. Siromaštvo je izraz koji se najčešće pojavljuje.

„Činjenica je da su, u prirodnim katastrofama, najugroženiji siromašni ljudi. Gledamo primere na globalnom nivou kako velike korporacije, zarad eksploatisanja šuma ili pravljenja rudnika, ugrožavaju nastanbe ljudi.

Tu stradaju oni koji nemaju čime da se brane,  koji, osim tih domova, nemaju alternativu. Takođe, zelena agenda koja se sada propagira u svetu, nije fer. Dolazi imperativ da se koriste obnovljive energije poput solarnih panela i slično.

Foto: Ekoslavija

To je dobro, ali tehnologija koja je potrebna za te energije skupa je i najsiromašnije zemlje to ne mogu da prate. Kada im nametnete skupu tehnologiju, oni su klasno ugroženi. Nije, dakle dovoljno imati ekološku svest i dobru volju za eliminaciju izazivača zagađenja. Mi moramo uz sve to brinuti i o svakom pojedincu“, kaže Boris.

On postavlja pitanje da nam sutra nametnu obavezu da koristimo određene zelene tehnologije koje doprinose očuvanju okoline, poput solarnih panela, ko bi imao novac za to?

„Zbog toga stalno ističemo da je ekologija bez klasne dimenzije samo baštovanstvo. Ako u njenom srcu nije dobrobit najsiromašnijeg čoveka, ona ne vredi mnogo i duboko je pogrešna“, kaže Boris. 

Festival „Ekoslavija“, koji promoviše ove ideje, u međuvremenu je postao dvodnevni događaj koji okuplja na stotine ekoloških i političkih aktivista. Osim tribina i rasprava o političkoj prirodi borbe za čovekovu okolinu, ovaj festival počeo je da se bavi i konkretnim ekološkim problemima na lokalu.

Subotica u potrazi za reciklažom i čistim Palićkim jezerom

„Subotica ima brojne ekološke probleme i mi insistiramo na njihovim rešenjima. Jedan od najvećih problema je nepostojanje selektivnog prikupljanja otpada. Subotica za to ima uslove jer smo dobili regionalnu deponiju koja je organizovana na taj način.

Međutim, to još nije zaživelo. To je velika tema za nas i pozvali smo na festival sve ljude od kojih takve odluke zavise. Pokušaćemo da izvršimo pritisak na sve njih da naš grad postane prvi koji će uvesti obaveznu reciklažu“, najavljuje Boris.

Boris Telečki.

Posebna tema su šume oko Subotice koje imaju zadatak da spreče ulazak oblaka peska i prašine u grad. Subotica je izgrađena na pesku i šumski pojasevi oko nje omogućuju Subotičanima pristojan život. Međutim, poslednjih godina, tvrde u „Ekoslaviji“ Javno preduzeće „Vojvodina šume“ prekomerno seče drva.

„Vojvodina šume su nas uveravale da se radi o redovnom održavanju, ali vidimo da su količine posečenih stabala prevršile svaku meru“, upozorava Boris.

Velika tema „Ekoslavije je i Palićko jezero, jedna od najzagađenijih vodenih površina u Vojvodini. Ono već decenijama čeka čišćenje i pravi stepen zaštite.

Za Borisa potraga za rešenjima svih tih problema jednako je važna kao i građenje ideološkog okvira kroz koji on i njegovi istomišljenici nastupaju. „Ekoslavija“ je samo neka vrsta društvene i umetničke manifestacije te ideologije. Ono što im u aktivnostima sledi između dva festivala može da ih definiše kao ekologe levičare.