Prirodna kozmetika za zdraviju životnu sredinu

Prirodna kozmetika je utočište, kome se sve više okreću kupci kako bi zaštitili sopstveno zdravlje, ali i životnu sredinu.

Kada razmišljamo o konvencionalnoj kozmetici i njenom uticaju na životnu sredinu, ali i na ljudsko zdravlje, nekoliko problema odmah iskaču u prvi plan. Upotreba štetnih hemikalija poput parabena, sulfata i ftalata raširena je u masovnoj proizvodnji sapuna, šampona, krema i drugih preparata za negu tela.

Deo kozmetičke industrije, pridržava se etičkih standarda koji uključuju održive prakse, poput toga da svoje proizvode i njihove sastojke ne testiraju na životinjama. Sa druge strane, masovna proizvodnja, dovodi do negativnih uticaja na okolinu neodgovornom upotrebom resursa.

Problem je i transparentnost. Kompanije koje proizvode ekološku kozmetiku, obično su transparentnije u vezi sa svojim sastojcima i procesima proizvodnje. Ako tome dodamo i plastičnu ambalažu koju je nemoguće ekološki eliminisati, postaje jasnija pomama za prirodnim preparatima, sa ekološkim predznakom.

Kozmetička industrija poslednjih godina polako odgovara na sve glasnije zahteve za odgovornijom proizvodnjom, onom koja neće škoditi prirodi u meri kao do sada.

Sve više malih proizvođača

Iva Bulatović se prirodnom kozmetikom bavi od 2020. godine. Studira na Tehnološkom fakultetu gde je stekla veštine i znanja za laboratorijski rad,  ali većinu stvari o prirodnoj i ekološkoj kozmetici naučila je mimo institucija.

„Pre nego što sam krenula da se bavim kozmetikom, imala sam početničko znanje, ali je i to bilo dovoljno da se krene s ovim poslom. Istraživala sam proizvode koji se nalaze u kozmetici godinama ranije, sama sam prešla na zdravije opcije, jer sam sve više zapažala loš uticaj pojedinih komponenti u proizvodima koje sam kupovala“, priča Iva.

Kada je počela da koristi prirodnu kozmetiku, u Srbiji nije bio puno brendova koji se mogu podvesti pod taj amblem.

„Nije bilo malih proizvođača, ali su se slični proizvodi mogli naći u specijalizovanim prodavnicama. Bila je to isključivo uvezena roba. Moja odluka da počnem da koristim ekološke proizvode došla je posle čitanja dosta radova na temu kako industrijska kozmetika utiče na naš organizam.

Koža je naš najveći organ i sve što na nju stavimo, ide dalje u organizam“, objašnjava Iva.

Briga za zdravu kožu, postaje briga za životnu sredinu

Velika je razlika između ekološke kozmetike i industrijske, a ta razlika pre svega leži u odabiru sirovina.

„Komercijalna kozmetika se zasniva na vrlo agresivnim konzervansima i naftnim prerađevinama. Ima mnogo proizvoda koji se dobijaju iz nafte, pre svega parafinska ulja za koja svi znaju, a nalaze se u mnogo proizvoda.

U sastavu krema, uvek ih ima najviše. Te stvari se u kozmetici koriste zbog masovne proizvodnje i zbog novca, jer proizvodi koji su koncipirani na takvim supstancama su veoma jeftini i nalazićemo ih sve dok se kompanijama isplati da ih koriste, ili dok se ne promeni zakonska regulativa“, kaže Iva.

Prirodna kozmetika se razvija svakodnevno

Iva je, stoga, počela sama da proizvodi kozmetiku. Laboratorijsko predznanje je imala, a počela je da se dodatno edukuje, što nije prestala ni danas.

„Novina uvek ima. Svake godine ima novih sirovina, pravila, opcija za pravljenje kozmetike. To učenje i ne želim da prestane kako bih pravila najbolje moguće proizvode“, kaže Iva.

Za svoje proizvode kaže da su prirodni jer zaista potiču od prirodnih materijala. Koristi visoke procente ulja, putera i drugih proizvoda koji ne škode ni ljudima ni okolini.

„Moj posao je mali i to je razlog zbog kog mogu da radim kako mislim da treba, a želim prave ekološke proizvode. Naravno da te stvari uvek mogu biti bolje. Recimo ponuda ambalaža nije dobra. Plastika se polako menja staklom, ali malim proizvođačima treba dosta ulaganja da bi prešli na bolju opciju“, kaže Iva.

Nije samo ambalaža upitna. Neki proizvodi mogu se praviti u drugačijem obliku nego što smo možda navikli.

„Neke proizvode pravim u čvrstom obliku, što je odlično, ja i preferiram čvrste produkte kojima nije potrebno ne-ekološko pakovanje. Ljudi to moraju da probaju da bi se navikli, ali kada shvate da je to bolja opcija, oni nastave da koriste takve preparate.

Primera radi, sve su popularniji sapuni, ljudi ih ponovo prihvataju kao dobro rešenje, za razliku od nedavnih vremena kada je sve moralo da bude u formi gela za tuširanje. Nije gel loš za upotrebu, ali šta ćemo sa tolikim plastičnim bocama koje odbacujemo svakog dana.

Nadalje, sad imamo proizvode u prahu, čvrste šampone, regeneratore i sve je bolje“, kaže Iva.

Konzumenata prirodne kozmetike je sve više, a sve je više i proizvođača. Pojavljuju se novi mali brendovi, a Iva ih ne smatra konkurencijom.

„Mi smo tim onih koji se prirodom bore protiv industrije. Naravno da je to ranije bilo zanemarljivo, ali mislim da se ljudi osvešćuju u tome šta nanose na sebe“, poručuje Iva.

Upravo o tome se kod prirodne kozmetike radi: o osvešćivanju. Za našu sagovornicu upotreba prirodne kozmetike više nije samo trend.

„To je više osvešćivanje nego trend. Trend može biti u kozmetičkoj industriji serum koji će praviti razliku, ali samo korišćenje prirodne kozmetike više nije trend nego posledica razvoja svesti. O tome se puno priča, ljudi se edukuju i počinju da čitaju šta piše na proizvodima i drago mi je zbog toga“, kaže Iva.

Prirodna kozmetika je posledica eko-svesti

Marketinški stručnjak Bojan Ilić kaže da upotreba prirodne kozmetike postaje životni stil iza kojeg stoji pre svega svest o zdravlju, a onda i o ekologiji.

„Kultura nege tela postoji od kako je čovek počeo da vodi računa o svom spoljašnjem izgledu. Danas se ta briga o sebi ukrstila sa zabrinutošću za čovekovu okolinu i dobijamo polako generacije koje te dve stvari sve manje razdvajaju. Industrija reaguje na to, ali ne uvek na pravi način“, kaže Ilić.

Najveći brendovi danas ulažu mnogo novca u reklamiranje informacija da njihovi proizvodi ne sadrže najštetnije supstance.

„Oni su verovatno te štetne supstance izbacili, to je lako proverljivo, ali ne kažu šta su u proizvode stavili umesto toga. Sa druge strane, masovna proizvodnja bilo čega izuzetno je retko neškodljiva po okolinu. Ta komponenta se nikada neće promeniti. Mogu kompanije da proizvode i najčistiji proizvod, ali njihov uticaj na okolinu biće i dalje velik jer to čine u količinama koje nisu lako obnovljive“, kaže Ilić.

On zaključuje da prirodna kozmetika polako zauzima sve više prostora u ljudskoj pažnji, jer je „zdravo i ekološki ispravno“ danas najbolji marketing po sebi. Uz to je i tačan.

 Za tehnologa hrane, Vanju Marinovića, dilema ne postoji.

„Na ekološkim aspektima u proizvodnji, pakovanju i transportu moramo konstantno da insistiramo“, poručuje Vanja.

On kaže da je iza nas period u kojem je industrija tržištu nudila proizvode sa štetnim hemikalijama, poput parabena, sulfata i ftalata. Ona mora da se prilagođava sve strožijim zahtevima zakonodavaca naročito u Evropskoj uniji.

„Ove supstance se koriste radi produženja roka trajanja ili poboljšanja teksture, a dokazano je da loše utiču na zdravlje.

Sa druge strane, ekološka kozmetika se oslanja na prirodne konzervanse i sastojke. Takođe, i palmino ulje je postalo sve manje poželjan sastojak. Njegovi derivati mogu da uzrokuju ozbiljnu štetu po životnu sredinu usled seče šuma, a dodatno iritiraju oči, kožu i pluća“, kaže Vanja.

Koliko je ekološki prihvatljiva i prirodna kozmetika postala važna pokazuje i pojava na desetine mobilnih aplikacija uz pomoć kojih možete probrati proizvode pogodne za životnu sredinu.

Aplikacija ToxFox ima odličan pregled koji su to sastojci u kozmetičkim proizvodima odobreni. Tu je i Think Dirty koji služi za pretragu proizvoda i sastojaka- Slične funkcije ima i INCI Beauty.