Unija ruke, srca i glave: prirodne boje u umetnosti

Podelite ovaj post:

Biljana Karovska je vizuelna umetnica, ali ne onakva na kakvu je današnja publika uglavnom navikla. Biljana u svom radu koristi prirodne boje, a njen izvor inspiracije i umetničkih resursa je priroda. „Inteligentna, prožeta svešću, puna dubokog smisla i suštinske energije“, kako Biljana opisuje svet što nas okružuje.

Biljana Karovska.

Njene slike su otisci lišća, cvetova, mahuna, kore… na svilenim, vunenim, pamučnim, lanenim i sličnim materijalima, kao i na papirnim podlogama. Biljanine kreacije mogu da se obuku, stave na očne kapke radi nege i boljeg sna, ili okače negde u kući, zbog čega su melem i za telo, i za dušu.

Prirodne boje od kojih je satkana umetnost

Umetnost bojenja, pozajmila je od naših predaka i nadgradila je savremenim trendovima. „To umeće je staro koliko i ljudska civilizacija, od kada prirodne pigmente ljudi koriste za bojenje tela, hrane, zidova pećina, tekstila, kože i predmeta iz svakodnevne upotrebe“, ona objašnjava to što smatra kolektivnim pamćenjem.

U to sećanje je uskladišteno i poznavanje velikog broja biljnih, životinjskih, insektnih ili mineralnih izvora za ekstrakciju boja i pigmenata. Ono pokriva i umešnost u tkanju, vezanu već za prvo preplitanje grana ili lišća bambusa, ne bi li se napravilo sklonište.

Foto: Biljana Karovska

Savremena praksa sve to zaokružuje, dajući sopstveni pečat drevnim dometima.

Život po načelima prirode

Biljana sebe zove nomadom, što priliči nekom ko je stasao u Bogdancima u Makedoniji, diplomirao grafiku na Fakultetu likovne umetnosti u Skoplju, živeo na Dorjanskom jezeru, specijalizovao se u Holandiji i primirio na periferiji naselja Trešnja, na Avali.

„Trenutno se učim prisutnosti u sadašnjem trenutku“, ona objašnjava zašto više ne luta fizičkim prostorima, već istražuje ono što stvarno postoji izvan imaginacije, kadkad i neprijateljski nastrojene prema našoj svesnosti.

Taj princip je svojstven istočnjačkim filozofijama, iz kojih Biljana crpi svoj pristup stvaralaštvu, zasnovan na indijskoj ajurvedi, nauci o zdravom životu.

Igru paterna na svojim platnima, opet bazira na japanskoj shibori tehnici što tkaninama daje treću dimenziju, pa liče na paukovu mrežu ili beskraj svemira.

Foto: Biljana Karovska

Sve drugo joj pruža njena svakodnevica. „Sa prozora gledam na šumu i livade. U zimskim jutrima se budim uz prizor srne koja traga za hranom”, idilični je opis njenog univerzuma.

Njena kuća-atelje još nije dovršena, iako je zvanična adresa studija Petel Paun. „Petel, na makedonskom – petao, simbolički je povezan sa zorom, folklorom i starim znanjima, dok paun označava lepotu, simbolišući umetnost i integritet“, Biljana objašnjava.

“Oko ateljea još uvek niču i razmnožavaju se gredice za jestive, lekovite i biljke za bojenje, od kojih spravlja prirodne boje. Neke od njih sejem, neke presađujem iz okoline, pasionirano uzgajajući i bijke iz udaljenih delova sveta, o kojima se posebno brinem“, ilustracija je njenih aktivnosti.

Principi permakulture za Biljanu su sve manje tajna. U njen stil Rewilding the greens uzgoja, spada i gajenje divljih jestivih biljaka, i obnavljanje prirodnog zelenila.

Foto: Biljana Karovska

Takvoj praksi ide na ruku i njena umetnička preokupacija, ili obrnuto, jer su biljne otopine u kojima boji tkanine pune hranjivih supstanci za baštu i drveće.  Po potrebi, Biljana koristi prirodne filtere za prečićavanje, pre no što višak vode odstrani u prirodu.

I kuća je, naravno, od prirodnih materijala, i plod je njenih ruku, kao i njenog supruga, ali i prijatelja i poznanika – pristalica međusobnog pomaganja. Ta metoda udruživanja liči na samoodrživost prirodnih ekosistema, gde sve jedo drugom daje podstrek ka napretku.

„Od malih nogu me zanima živi svet, a kasnije sam počela da učestvujem i volontiram u ekološkim projektima, gde sam naučila koliko i na koji način ljudski faktor može povoljno ili pogubno da utiče na funkcionisanje kompleksnog jedinstva živog sveta“, ona podvlači.

Unutrašnji poziv

Paralelno je proučavala shibori iz knjiga i videa, uvidevši da boje na domaćem tržištu ne podržavaju ovu tehniku u potpunosti. Zato je pribegla tekstilnim bojama nove generecije, kao i botaničkim bojama iz delova sveta gde su bolje prepoznate njihove vrednosti.

Tek potom je shvatila da sve što joj treba može da gaji u bašti. „Otvorio mi se prozor ka novom svetu, u boji”, Biljana se živo seća. Sledilo je temeljno proučavanje nauke koja stoji “iza ovog magičnog procesa“ i koja nudi štošta na polju kreativnosti.

„Neki unutrašnji poziv me je vukao da otkrivam zaboravljeno i budio mi radoznalost“, objašnjava umetnica.

Naime, već znamo da su ljudi još od davnina bili okrenuti biljkama, ali su usled današnjeg tempa života neke od starih znanja zapostavili ili čak zagubili u potpunosti. „Ponovnim usvajanjem drevnog umeća, mi pristupamo tom davnom sećanju i stupamo na tlo alhemije, gde boje pokazuju svoju moćnu povezanost sa Planetom“, Biljana je uverena.

Foto: Biljana Karovska

Jer, ne smemo da zanemarimo rad naših predaka od ko zna koliko hiljada godina. Štaviše, krajnje je vreme da istražimo prošlost i vratimo se na sporiji, informisaniji i održiviji način razmišljanja i življenja, kako umetnica apeluje.

“Neki učitelji, majstori, mentori ovo uveliko čine, prenoseći svoje znanje kao nekada, po ateljejima, umesto institucijama. Prednost tog pristupa je to što se uči i od drugih studenata”, primećuje naša sagovornica.

Budući da su te grupe uvek internacionalne, usput se sazna i gde se sve revitalizuju prirodne boje, kao i kolektivna izrada i bojenje tekstila.

Učenje tehnika on-line je za Biljanu tako samo dopunska alatka, nedostatna da zameni praktično usvajanje veština.

Istočnjačke i druge mudrosti

Teorija je opet, svuda dostupna, pa time i podatak da je Biljani bliska ajurvastra, ogranak ajurvede, starog indijskog sistema zdravstvene zaštite, u Indiji poznate već 5.000 godina.

“U prevodu sa sanskrita, ‘ajur’ znači zdravlje, dok je ‘vastra’ – odeća. Kako je naš najveći organ koža, istovremeno ograda i zaštita, ali i kanal za ulazak toksina u telo, biljna odeća nas može spasiti od mnogih bolesti”, ističe Biljana.

Zato je još živa tradicija oblačenja novorođenčadi u tkanine iz ajurvastra “kolekcije”.  Zato se one i dalje koriste kao medijum za lečenje, saniranje alergija i raznih drugih oboljenja kože, kao i za ublažavanje bolova.

Neke od njih, kao što je crveni broć, pozitivno utiču na ženske reproduktivne organe i sistem cirkulacije. Broć se upotrebljava i za ozdravljenje bubrega i bešike, kvalitetan je medikament za iskašljavanje, kao i protiv raznih ginekoloških bolesti, ali i za lečenje anemije.

I druge biljke imaju skrivene moći, pa nikad dosta proučavanja.

Šibori je opet pretežno vezan za indigo, koji je samurajima služio da im se rane ne inficiraju. Indigo je sastavni deo odela vatrogasaca, jer garantuje nezapaljivost.

Sva ta svojstva sadržana su i u biljnim bojama, punim flavona, antocijanina, tanina i raznih minerala, zbog čega su Biljanini artefakti medicniski preporučljivi. Obaška što i pogled na njih smiruje kroz osnaživanje osetljivosti za prefinjenu estetiku.

“Tekstura biljnih otisaka rađa razne asocijacije, od kojih nas neke više, a druge manje privlače. Osvestimo li to, možemo lakše da se povežemo sa energetskim zapisom biljke ili nekog njenog dela na platnu. Poseban benefit se dobija proučavanjem značenja simbolike različitog rastinja”, Biljana objašnjava.

Foto: Biljana Karovska

Njoj samoj predstavlja užitak i izučavanje odnosa tkanina i boja, gde nema uniformnosti. „Određene prirodne boje imaju veći afinitet za neki materijal, i same postavljaju uslove upotrebe“, dodaje. Možda i da predupredi neutemeljena očekivanja ako se mi tog posla latimo.

Lično se oslanja na nasleđe naših predaka – bojenje tradicionalnog srpskog platna, ručno rađenog pre 100 i više godina. U njenim rukama, ta prirodna, neprerađena vlakna, dobijaju novi kvalitet, ne odstupajući od dugovečnosti.

„Takvu izdržljivost retko srećemo kod današnje, masovno proizvedene odeće, kod koje se snaga najčešće gubi u završnim tretmanima i procesima rada“, Biljana upoređuje. Naravno, u korist arhaičnog.

Prirodne boje: malo više o tehnikama

Fiksiranje boje, s druge strane, danas ima izvesnih prednosti, s obzirom da se izbegavaju toksični elementi, ranije korišćeni iz neznanja, a favorizuju bezopasne mineralne i metalne soli.

I nijansiranje je nauka za sebe, pa Biljana otkriva da se ono postiže regulisanjem temperature vode i perioda potapanja, kao i putem manipulacije Ph vrednosti.

Foto: Biljana Karovska

Ostalim vas nećemo opterećivati: ako dođe do nužde za detaljima, obratite se Biljani koja uskoro počinje da drži radionice. Sa naglaskom na vuni, isprvo.

Za sad je dovoljno da znate da bojenje biljem rezultuje uvek drugačijim ishodom, dok se upotrebom industrijskih boja uvek dobija istovetan proizvod.

Održivost na delu

Nepredvidljivost postupka nas uči onom već pomenutom, da je sve promenljivo i da sigurno postoji samo sadašnji trenutak. U slučaju skupljnjanja biljaka na livadi, to „sada“ nudi- „zarazan i inspirativan vid aromaterapije“:

“Taj process je nalik plesu, razmeni, razgovoru, posebnoj saradnji između čoveka, biljke i tkanine. To je unija ruke, srca i glave, koji zajedno rade na ispoljavanju vizuelnog jezika na tkaninu”, iz nje sad izvire poezija.

„Za ljubitelja živog sveta nema veće radosti od proklijalog semena“, apostrofira kao u kakvom ljubavnom sonetu.

Međutim, održivost je i lična odgovornost, a za nju konkretno, i način da ukaže na drugačije mogućnosti od na prvi pogled lakših, a svakako komfornijih. Uostalom, kad su to mogli naši preci, što ne bismo i mi, obogaćivanjem njihovog iskustva?

Naš doprinos je značajan i nama samima, jer se tako upisujemo u „kolektivno pamćenje, povezano sa arhetipskim“, svedočeći o neraskidivoj vezi  sa pamtivekom. I nastavljajući da u tkanine upisujemo svoje misli i emocije, baš kako su radila bezbrojna pokoljenja pre nas, i to u svim kulturama.

Foto: Biljana Karovska

Svesno ili nesvesno na taj način ostvarujemo i Biljaninu misiju – uspostavljanje sklada sa okruženjem, u čemu je „priroda vodič, a umetnost glavno oruđe“.

“Proces stvaranja donosi nam razumevanje da kreativnost nije samo nešto što mi radimo, i nije samo lična ekspresija. Kreativnost je uvek tu i mi učestvujemo u njenim univerzalnim principima. Stvaralaštvo je deo veće inteligencije“, Biljana zaključuje.

Njena ljubav prema svemu živom, dočarana svim navedenim, srećom nije unikatna. Sve je više ljudi koji hrle prirodi, uključujući i ono što nose na sebi.

Spoljašnost je odraz našeg unutrašnjeg stanja, bila bi poenta ovog teksta, ali i filozofije Biljane Karovske. A ovo se stanje neguje, u saglasju sa okruženjem, što nam donosi tu lepotu, radost, o kojoj ona priča.