Sezonska dinamika tri tipa zeljastih fitocenoza u različitim fitogeografskim delovima Srbije

„Zahvaljujući pozivu ORCA da učestvujem u projektu Budi prijatelj prirodi: Javno zastupanje politika zasnovanih na prirodi i dokazima – za ljude i prirodu Srbije, imao sam priliku da napišem master rad, bez troškova koje bih inače imao za sprovođenje istraživanja, potrebnog za master rad.”

Žarko naglašava da mu je učešće u projektu omogućilo putovanje na 6 udaljenih lokacija širom Srbije, kao i druge uslove i sredstva, koji su bili neophodni da uspešno i kvalitetno obavio istraživanja, bez kojih izrada ovog master rada ne bi bila moguća.

Priroda Žarkovog zanimanja je takva, da zahteva česta terenska istraživanja. Učestvovanjem u ovom projektu, Žarko je stekao ogromno iskustvo, koje će mu biti korisno za dalji razvoj karijere.

Sažetak istraživačkog rada

Travna vegetacija zauzima ogromnu površinu na planeti Zemlji. Predstavlja ogroman izvor biodiverziteta, pružajući značajne koristi i usluge ljudskom rodu. Veliki deo flore i faune Evrope i Srbije predstavljen je vrstama koje su specijalizovane za život u livadskim ekosistemima, a mnoge od njih su i endemične vrste.

Sve biljne zajednice su dinamični sistemi, promenljivi u prostoru i vremenu usled osetljivosti na varijabilnost biotičke i abiotičke komponente ekosistema. Osobina da se različite aktivnosti u fitocenozi ostvaruju u različito vreme predstavlja vremensku organizaciju životne zajednice.

Ciljevi ovog rada su:

  1. prikupljanje osnovnih podataka o kvantitativnom učešću svake biljne vrste unutar tri tipa zeljastih zajednica (higrofilnih, mezofilnih i kserofilnih) metodom Braun-Blanquet, na šest lokaliteta: Deliblatska peščara, Titelski breg, Beljanica, Rudnik, Tara, Peštersko polje;
  2. određivanje sintaksonomskih jedinica ispitivanih biljnih zajednica na osnovu sakupljenih podataka na terenu pomoću klaster analize korišćenjem Bray-Curtis mere distance i UPGMA metode grupisanja (eng. Unweighted Pair Group Method with Arithmetic Mean);
  3. utvrđivanje i opisivanje sezonske varijabilnosti ispitivanih biljnih zajednica za period maj, jun, jul koristeći Shannon-ov indeks diverziteta i Cody-ev indeks beta diverziteta.

Utvrđeno je da na grupisanje klastera u okviru kserofilne i higrofilne zeljaste vegetacije jači uticaj imaju geografske nego sezonske razlike, dok se za grupisanje fitocenoloških snimaka mezofilne vegetacije uočava jači uticaj sezonskih nego geografskih razlika. Indeksi diverziteta su pokazali da kserofilne zajednice Titelskog brega, Beljanice, Tare i Pešterskog polja predstavljaju veoma dinamične sisteme, dok zajednice sa Deliblatske peščare i Rudnika čine manje dinamične sisteme.

U okviru mezofilnih zajednica najdinamičnije sisteme predstavljaju one sa Tare i Pešterskog polja, dok manje dinamične čine one sa Rudnika, Titelskog brega i Beljanice. Higrofilne zajednice su zbog prirode vodene sredine i metodološke nedoslednosti pokazale drugačiju dinamiku od očekivane.

Potrebno je nastaviti dalja istraživanja u kontinuiranom periodu tokom cele vegetacijske sezone uz što bolje praćenje fizičkih i hemijskih parametara zemljišta i uz što bolje poznavanje samih karakteristika lokaliteta i klime istraživanih područja, da bi se došlo do što boljeg sagledavanja i razumevanja dinamičnosti ispitivanih biljnih zajednica.

Uočen je nedostatak objašnjenja dinamike ovih bilnih zajednica u literaturi, i to bi mogao da bude jedan od mogućih pravaca u kom bi trebalo da krenu dalja istraživanja.

O Žarku Mladenoviću

Žarko Mladenović je trenutno zaposlen na Katedri za botaniku, na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na poziciji istraživača-pripravnika.

Pored istraživačko-naučnog rada, Žarko učestvuje u izvođenju nastave na predmetima „Botanika“ i „Lekovite biljke i životna sredina“. Pored ovoga, uključen je na nekoliko važnih projekata čiji je cilj istraživanje zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta biljaka, kao i istraživanje zaštićenih i ugroženih prirodnih staništa u Srbiji i procena njihove ugroženosti.

Žarko je odlučio da se bavi ovim poslom, jer želi da istraži svet prirode koji nas okružuje, da dođe do saznanja (koliko god mala bila) koja će koristiti kako sadašnjim tako i generacijama koje dolaze, i koje odluče da se bave fascinantnom naukom po imenu botanika.

Žarko Mladenović
Botaničar